Спасао жену из Савског језера

Децембарска температура воде у Савском језеру није спречила двадесетшестогодишњег Ивана Јанковића, радника предузећа ЈП „Ада Циганлија”, да се у недељу пре подне баци у језеро и од сигурне смрти спасе жену која је плутала на води, десетак метара од обале. Иван је успео безбедно да доплива до седамдесетдвогодишње жене, извуче је и буквално је поврати у живот пре доласка лекара. Овај младић, који се у слободно време бави боксом, после спасавања утопљенице поново је обукао униформу и наставио да са колегом обавља свој посао, да обилази терен.

Како је изгледало извлачење суграђанке из хладне воде Иван је укратко испричао.

– Колега Слободан Сарић и ја смо у недељу, када се све то догодило, били на савској страни језера у близини управе, у обиласку терена. Око пола једанаест позвала нас је конобарица из једног од локала на Макишкој страни и рекла да је у води видела људско тело. Колега и ја смо одмах сели у возило и за неколико минута се нашли на макишкој страни. У први мах чинило ми се да је жена у води мртва, али сам онда приметио да нешто прича. Рекао сам колеги и шефу да је жива. Слободан је позвао полицију и Хитну помоћ, а ја нисам ништа хтео да препуштам случају, већ сам скинуо униформу и скочио у воду – сведочи Јанковић и истиче да је само размишљао како да приђе жени да га не би случајно повукла у дубину језера.

– Помислио сам да је ухватим испод рамена, али је она кренула да се помера, па сам је повукао за одећу и тако извукао до плићака, где ми је у помоћ прискочио Слободан. Жена се нагутала воде, па сам је окренуо на страну. У том тренутку стигли су лекари и преузели је  – прича овај Врчинац.

Да је вода хладна, каже није приметио, све док није изашао из језера.

– Тек тада сам схватио да је хладно, па сам одмах отишао у оближњи кафић, пресвукао се и наставио да радим – каже Јанковић.

Са седам година научио је да плива, а једно време похађао је и школу пливања. На Савском језеру му је ово прво спасавање, али није и први пут у животу.

Пре пет година је из Мораве, у Крушевцу, извукао другара. Али спасти живот некоме је, како каже Јанковић, људска обавеза.

– Посебан је осећај када видите да некоме можете да помогнете, да спасете неком живот, јер сваки живот је вредан – истиче Јанковић који на Ади ради око шест година.