Грчка распродаје имовину широм света

Од нашег дописника
Атина – Грчка влада жури са приватизацијом и планира да већ почетком године реализује девет „кључних послова”. Међу њима је и преузимање 14 регионалних аеродрома, али и
продаја скупих некретнина широм света, некретнине амбасада у Риму, Љубљани и Београду, луке Пиреј и Солун, хотела, грчке железнице...

Простор од 1.500 квадрата у коме је деценијама био смештен грчки информативни центар, прецизније прес-офис у Њујорку који се налази на Менхетну, недалеко од зграде УН, мора да се испразни до почетка 2016. године јер се већ усељава нови власник. Вредност посла је неколико милиона долара, а према првој процени тражено је девет милиона евра. У Вашингтону је за 2,7 милиона долара продат прес-офис грчке амбасаде који се, такође, налази на престижној локацији на Авенији Масачусетс. Према информацијама ТВ Мега, иста судбина чека и зграде које су у власништву грчке државе у Риму, чија се вредност процењује на осам милиона евра, некретнине у Љубљани, Београду...

Према речима директора фонда за приватизацију Стергиоса Пициорласа, у наредних десетак дана биће потписан купопродајни уговор вредан 1,23 милијарде евра, којим ће немачка фирма „Фрапорт” преузети 14 регионалних аеродрома. Међу њима су и аеродроми на ударним туристичким одредиштима као што су Родос, Крф, Санторини, Миконос... „Фрапорт”, иначе, већ управља франкфуртским аеродромом, али и ваздушним лукама у Анталији у Турској, Варни и Бургасу у Бугарској. По речима Пициорласа, овај аранжман са немачком фирмом имаће велики значај за изградњу инфраструктуре на острвима и биће велики подстицај туризму.

До 21. децембра треба да се донесе одлука о судбини луке Пиреј и изабере између три најзанимљивија инвеститора. Одмах затим је на реду решавање судбине луке у Солуну. За 67 одсто власништва у пирејској луци заинтересовани су кинески гигант „Коско”, који је већ неколико година  присутан у карго луци, и дански инвеститор са Филипина.

Остали приватизациони процеси су у сфери снабдевања гасом, хотелијерства. Преузимања грчке железнице и туристичких објеката на Родосу су, по речима директора приватизационог фонда, у развојној фази и биће на време завршени. Према договору Грчке са зајмодавцима и споразуму о додели трећег пакета финансијске помоћи, то би требало да буде до средине 2016. године. Наиме, Грчка треба да из приватизације обезбеди 50 милијарди евра којима ће управљати посебан фонд, а биће коришћене за обнову привреде и докапитализацију банака.

Преговори са представницима институција су у току јер има још нерешених питања која се, пре свега , односе на тзв. црвене кредите за станове, али и регулисање пензионог система где зајмодавци траже нова смањења пензија. Отпор је велики, Ципрасова предност у парламенту скромна, а већ идуће недеље треба да се изгласа нови сет реформских мера које су улов за ослобађање кредитне транше од милијарду евра коју треба уплатити ММФ-у.

Управо су се због ММФ-а „олујни облаци” опет надвили над односе Атине и Берлина после упозорења министра финансија Волфганга Шојблеа да је „у интересу Атине да ММФ учествује у трећем програму финансијске помоћи Грчкој”. Наиме, Шојбле је неочекивано устао у одбрану ММФ-а после оптужби премијера Алексиса Ципраса упућених фонду да због његове неконструктивне улоге и постављања пред Грчку нереалних реформи и захтева Атина не жели учешће ММФ-а у трећем програму финансијске помоћи. Ципрас је у изјави ТВ ЕРТ нагласио да уколико су два партнера у процесу преговарања онда они не посежу за екстремним верзијама и захтевима као што то чини фонд, већ покушавају да се нађу на пола пута.

„ММФ мора да одлучи шта жели, шта тражи, намерава ли или не да остане саставни део програма. Уколико не желе компромис, онда је то нешто што треба јавно да се каже“, поручио је Ципрас и нагласио да постављање нових нереалних захтева око реформи, конкретно када је реч о смањењу пензија и увођењу нових пореза, само отежава позицију Грчке, али и европских партнера.

Ципрас је поновио да влада никада није тражила учешће ММФ-а у трећем програму помоћи зато што верује да је Европа способна да се сама суочи са својим проблемима.

У том контексту изјава Шојблеа да је Грчкој боље да уз себе има ММФ изазвала је бурне рекције у Атини, јер је схваћена као нова провокација. Званичан одговор Атине је да јој савети немачког министра нису потребни и да ће влада сама одлучивати какве ће ставове заузимати штитећи грчке интересе.