Град уступа имање затвору

Краљево – Нису политичари баш спремни да подржавају обнову и проширење затвора, да по томе буду запамћени и трпе провокације како за себе спремају будући смештај. У таквим шалама као да има и истине, бар што се тиче Окружног затвора у Краљеву па обнова и побољшање услова за затворенике раније није баш наилазила на велику подршку локалне власти. Тако је поменути затвор један од ретких који нема своју економију, а државне земље на овом подручју има на стотине хектара, углавном напуштене и запарложене. Посебна комисија, како дознајемо од Новице Гаговића, помоћника градоначелника за област пољопривреде, први пут је евидентирала 2.834 хектара земље и око 600 хектара шуме у власништву државе. Зато је покренута и активност уступања таквог земљишта на коришћење, па ће се међу будућим корисницима наћи и краљевачки затвор. Требало би да се око пет хектара, плодних ораница покрај Западне Мораве, на дужи рок без накнаде уступи овој установи. То нам је потврдио и Томислав Илић, градоначелник Краљева, додајући да ће будућа затворска економија смањити трошкове државе, обезбедити опстанак ове установе у Краљеву, а биће отворено и неколико нових радних места.

– Тачно је да за ову намеру и улагање имамо подршку града, а понајвише директора Управе за извршење кривичних санкција у Министарству правде. Није у путању само то што ће ово напуштено и запарложено земљиште бити обрађивано, већ се на овај начин успешније остварује сврха кажњавања, тј. ресоцијализација и реинтеграција осуђених у друштво. Они ће тамо бити обучавани за послове у ратарству и сточарству, а поред производње хране за потребе затвора вишак производа биће понуђен тржишту. Од тог новца прибављали би механизацију и улагали у побољшање услова за боравак затвореника – истиче Драшко Вељковић, управник Окружног затвора у Краљеву.

Иначе, наш саговорник нам предочава да државу један затвореник у поменутом затвору кошта око 15 евра дневно. Истина, ту се припрема храна, постоји кухиња и пекара па затвореници бар делимично смањују трошкове и могу да науче ова два заната током издржавања казне. Али, због све теже економске ситуације, готово да нема захтева за ангажовање осуђених у производним предузећима. Зато се радо излази у сусрет учешћу затвореника у разним хуманитарним акцијама попут сарадње са „Србијашумама“ у пошумљавању голети, помоћи у обнови краљевачке болнице... Јер, како истиче управник Вељковић, погрешно је схватање и није сврха кажњавања да се казна само одлежи.

У овом затвору места има за око стотину осуђених лица, рачунајући оне у истрази и правоснажно осуђене до годину дана, а годишње пристигне око две стотине привремених станара ове установе. Највећа је невоља пронаћи место, уз поштовање свих стандарда, пред зиму пошто се осуђеници сналазе у намери да казну издрже у зимском периоду. Неко због тога што преко лета има више посла, а све је више оних који ту налазе и бесплатан смештај и исхрану у време хладних зимских месеци. Поменути број затвореника био би засигурно мањи да није све више осуђених који немају новца да плате прекршајне новчане казне попут оних за саобраћајне прекршаје, ремећење јавног реда и мира, бесправан лов и риболов... Њима се новчане казне замењују затвором према правилу дан за хиљаду динара казне. Тако кад се срачунају затворски трошкови и цена затворског дана опет је држава на губитку.

Као што и управник Вељковић рече, циљ кажњавања није да затвореник казну проведе у нераду већ да „ревидира“ понашање и стекне ново искуство, па је затворска економија право решење. У томе сада затворска управа има подршку и надлежног министарства, али и актуелних локалних политичара.