Један век „Гласа” и првог шоумена

„Најбоља освета је велики успех”, била је парола човека кога многи сматрају првом истинском звездом популарне културе. Пре стотину година, на данашњи дан рођен је Френк Синатра, познат само и као „Глас”. Иако је прошло 17 година од смрти славног уметника, Синатра није заборављен, а и данас је један од најпродаванијих музичких уметника свих времена, човек кога сматрају најутицајнијом личношћу 20. века, симболом „опуштености”, првим правим шоуменом и човеком који је оставио трага не само у музици, већ и на великом платну, радију и ТВ. И после једног века од рођења око Синатре се и данас испредају невероватне приче: од оних везаних за „љубавне подвиге”, преко раскалашног животног стила, до политичких и криминалних веза.

Френсис Алберт Синатра рођен је 12. децембра 1915. у Хобокену у држави Њу Џерси, као јединац италијанских емиграната Антонија Мартина Синатре и Натали Гаравенти. Иако је жарко желео да буде спортски новинар, недостатак образовања спречио га је да пише о боксу. И музика је била његова љубав, још откако је чуо Бинга Крозбија како пева. На почетку је наступао на локалним такмичењима аматера за награду од 10 долара, а онда постао певач у бенду Томија Дорсеја. Врло брзо новинари су ми наденули надимак – „Глас”. Први студијски албум снимио је 1946, а последњи – дуетску компилацију 1994. године. За шест деценија каријере, снимио је чак 1.200 песама и стотинак албума који су продати у тиражу од више од 250 милиона примерака, а 13 „Греми” награда само су делић огромног каталога признања којим је овенчан.

Тешко је снаћи се у „шуми” од 297 синглова, али најчешће се у Синатрине бисере убрајају песме: „My Way”, „Strangers in the Night”, „Night and Day”, „I’ve Got You Under My Skin”, „The Lady Is a Tramp”, „The Best Is Yet to Come”… Неприкосновени узор била му је Били Холидеј, а његов стил певања и данас многи покушавају да имитирају. Иако обдарен богатим баритоном, ишао је на часове оперског певања, вежбао је дикцију како би се отарасио акцента, интензивно је пливао како би повећао капацитет плућа.

„Тера вас да поверујете у то што пева, а то је најважније”, изјавио је једном Дјук Елингтон, а Синатра је говорио: „Шта год да се причало о мом приватном животу, небитно је. Јер, кад певам, верујем. И искрен сам.”

Медији су често писали о његовом приватном животу. Захваљујући тзв. пацовској дружини, коју су, поред Синатре, чинили Семи Дејвис Џуниор, Дин Мартин, Питер Лофорд и Џои Бишоп, Лас Вегас је постао стециште личности из светског шоу-бизниса. Синатра је био везан за Вегас дуже од четири деценије. Први наступ имао је 1951, а последњи 1994. године. Имао је обичај да каже: „Лас Вегас је једино место где новац ’говори’, поручујући – довиђења.” Коцкање, жене, алкохол, али са стилом, све то је у Вегасу „пробао” Френк. Или како је то описао Грегори Пек: „Био је синоним необуздане забаве која је опчинила свет.”

Волео је даме, а и оне њега: „Требало бих да имам докторат на тему жена. Истина је да сам више пута ’пао’ него успео. Волим жене, и дивим им се. Али, као и сви мушкарци, не разумем их.” Лорин Бекол, Лана Тарнер, Мерилин Максвел, само су неке од дама чије је срце освојио. Наводно је Мерилин Монро одбила његову брачну понуду. Са првом супругом Ненси Барбато добио је троје деце, а брак се распао због његових прељуба. Био је омађијан Авом Гарднер, али турбулентан брак није потрајао, као ни брак са Мијом Фароу. Најдуже је био са манекенком и играчицом Барбаром Маркс – 22 године, све до смрти.

Колико се причало о Синатри и женама, толико су и ступце жуте штампе, коју је презирао, пунили текстови о његовим везама са мафијом. Повезивали су га са мафијашким шефовима Лакијем Лучаном, Вилијем Моретијем, Семом Ђанканом. Чак је и комичар Џери Луис тврдио је да је Синатра био курир мафије и да је једном у Њујорку умало ухваћен са пошиљком (кофер у коме је било 3,5 милиона долара). Едгар Хувер га је, наводно, прогањао, а његов Еф-Би-Ај досије броји око 2.400 страница, у коме се, између осталог, наводе његове мафијашке везе, подршка тзв. Њу-дил политици, као и пријатељство са Џоном Кенедијем.

Последње изговорене речи биле су: „Губим се”. Преминуо је од срчаног удара 14. маја 1998. Тони Бенет тада је изјавио: „Највећи нас је напустио, али његов глас ће заувек живети.”

----------------------------------

И Оскар међу признањима

Филмови, радио и ТВ део су Френкове каријере. Иако је био несигуран пред камерама, и чак на почетку сматрао да су „филмови безвезе” Синатрина филмографија броји 58 наслова. За улогу у филму „Одавде до вечности”, у коме су му партнери били Монтгомери Клифт и Берт Ланкастер, добио је Оскара за епизодну улогу. Говорио је да је од Клифта научио више о глуми од било кога другог. Из филмског опуса издвајају се остварења: „Дижи сидро”, „On the Town”, „Suddenly”, „Човек са златном руком”, „Високо друштво”, „Не као странац”, „Неки су дотрчали”, „Манџурски кандидат”...