Jedan vek „Glasa” i prvog šoumena

„Najbolja osveta je veliki uspeh”, bila je parola čoveka koga mnogi smatraju prvom istinskom zvezdom popularne kulture. Pre stotinu godina, na današnji dan rođen je Frenk Sinatra, poznat samo i kao „Glas”. Iako je prošlo 17 godina od smrti slavnog umetnika, Sinatra nije zaboravljen, a i danas je jedan od najprodavanijih muzičkih umetnika svih vremena, čovek koga smatraju najuticajnijom ličnošću 20. veka, simbolom „opuštenosti”, prvim pravim šoumenom i čovekom koji je ostavio traga ne samo u muzici, već i na velikom platnu, radiju i TV. I posle jednog veka od rođenja oko Sinatre se i danas ispredaju neverovatne priče: od onih vezanih za „ljubavne podvige”, preko raskalašnog životnog stila, do političkih i kriminalnih veza.

Frensis Albert Sinatra rođen je 12. decembra 1915. u Hobokenu u državi Nju Džersi, kao jedinac italijanskih emigranata Antonija Martina Sinatre i Natali Garaventi. Iako je žarko želeo da bude sportski novinar, nedostatak obrazovanja sprečio ga je da piše o boksu. I muzika je bila njegova ljubav, još otkako je čuo Binga Krozbija kako peva. Na početku je nastupao na lokalnim takmičenjima amatera za nagradu od 10 dolara, a onda postao pevač u bendu Tomija Dorseja. Vrlo brzo novinari su mi nadenuli nadimak – „Glas”. Prvi studijski album snimio je 1946, a poslednji – duetsku kompilaciju 1994. godine. Za šest decenija karijere, snimio je čak 1.200 pesama i stotinak albuma koji su prodati u tiražu od više od 250 miliona primeraka, a 13 „Gremi” nagrada samo su delić ogromnog kataloga priznanja kojim je ovenčan.

Teško je snaći se u „šumi” od 297 singlova, ali najčešće se u Sinatrine bisere ubrajaju pesme: „My Way”, „Strangers in the Night”, „Night and Day”, „I’ve Got You Under My Skin”, „The Lady Is a Tramp”, „The Best Is Yet to Come”… Neprikosnoveni uzor bila mu je Bili Holidej, a njegov stil pevanja i danas mnogi pokušavaju da imitiraju. Iako obdaren bogatim baritonom, išao je na časove operskog pevanja, vežbao je dikciju kako bi se otarasio akcenta, intenzivno je plivao kako bi povećao kapacitet pluća.

„Tera vas da poverujete u to što peva, a to je najvažnije”, izjavio je jednom Djuk Elington, a Sinatra je govorio: „Šta god da se pričalo o mom privatnom životu, nebitno je. Jer, kad pevam, verujem. I iskren sam.”

Mediji su često pisali o njegovom privatnom životu. Zahvaljujući tzv. pacovskoj družini, koju su, pored Sinatre, činili Semi Dejvis Džunior, Din Martin, Piter Loford i Džoi Bišop, Las Vegas je postao stecište ličnosti iz svetskog šou-biznisa. Sinatra je bio vezan za Vegas duže od četiri decenije. Prvi nastup imao je 1951, a poslednji 1994. godine. Imao je običaj da kaže: „Las Vegas je jedino mesto gde novac ’govori’, poručujući – doviđenja.” Kockanje, žene, alkohol, ali sa stilom, sve to je u Vegasu „probao” Frenk. Ili kako je to opisao Gregori Pek: „Bio je sinonim neobuzdane zabave koja je opčinila svet.”

Voleo je dame, a i one njega: „Trebalo bih da imam doktorat na temu žena. Istina je da sam više puta ’pao’ nego uspeo. Volim žene, i divim im se. Ali, kao i svi muškarci, ne razumem ih.” Lorin Bekol, Lana Tarner, Merilin Maksvel, samo su neke od dama čije je srce osvojio. Navodno je Merilin Monro odbila njegovu bračnu ponudu. Sa prvom suprugom Nensi Barbato dobio je troje dece, a brak se raspao zbog njegovih preljuba. Bio je omađijan Avom Gardner, ali turbulentan brak nije potrajao, kao ni brak sa Mijom Farou. Najduže je bio sa manekenkom i igračicom Barbarom Marks – 22 godine, sve do smrti.

Koliko se pričalo o Sinatri i ženama, toliko su i stupce žute štampe, koju je prezirao, punili tekstovi o njegovim vezama sa mafijom. Povezivali su ga sa mafijaškim šefovima Lakijem Lučanom, Vilijem Moretijem, Semom Đankanom. Čak je i komičar Džeri Luis tvrdio je da je Sinatra bio kurir mafije i da je jednom u Njujorku umalo uhvaćen sa pošiljkom (kofer u kome je bilo 3,5 miliona dolara). Edgar Huver ga je, navodno, proganjao, a njegov Ef-Bi-Aj dosije broji oko 2.400 stranica, u kome se, između ostalog, navode njegove mafijaške veze, podrška tzv. Nju-dil politici, kao i prijateljstvo sa Džonom Kenedijem.

Poslednje izgovorene reči bile su: „Gubim se”. Preminuo je od srčanog udara 14. maja 1998. Toni Benet tada je izjavio: „Najveći nas je napustio, ali njegov glas će zauvek živeti.”

----------------------------------

I Oskar među priznanjima

Filmovi, radio i TV deo su Frenkove karijere. Iako je bio nesiguran pred kamerama, i čak na početku smatrao da su „filmovi bezveze” Sinatrina filmografija broji 58 naslova. Za ulogu u filmu „Odavde do večnosti”, u kome su mu partneri bili Montgomeri Klift i Bert Lankaster, dobio je Oskara za epizodnu ulogu. Govorio je da je od Klifta naučio više o glumi od bilo koga drugog. Iz filmskog opusa izdvajaju se ostvarenja: „Diži sidro”, „On the Town”, „Suddenly”, „Čovek sa zlatnom rukom”, „Visoko društvo”, „Ne kao stranac”, „Neki su dotrčali”, „Mandžurski kandidat”...