Таблом на Скопље

Односи између Србије и Македоније пре се могу описати као брачни него као дипломатски. А када се у живописни свет међународних микроодноса умеша и Грчка, случај обичне табле на аутопуту, на новоотвореној деоници Коридора 10 код Владичиног Хана, указује колико је заправо на југоистоку Балкана остало спорних питања, како у области правописа, тако и у области геополитике.

Зашто је табла толико разљутила македонске власти да је наша амбасадорка у Скопљу Душанка Дивјак Томић позвана на консултације? Какве су дипломатске знакове поред пута поставили Срби, а како су их прочитали Македонци?   

На табли пише да аутопут Е75 повезује Београд и – БЈРМ, то јест Бившу Југословенску Републику Македонију. Путари, вероватно, нису писали без диктирања неког много моћнијег, па је поигравање са именом домовине Дарка Панчева и Илије Најдовског изазвало озбиљан застој на дипломатској магистрали између Београда и Скопља.

Македонија је и званично затражила од Србије да уклони табле на којима стоји скраћеница БЈРМ, уместо уставног имена Македоније, саопштило је македонско министарство спољних послова. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је узвратио: „Њима сада смета та табла, а нама не треба да смета то што су у Унеску гласали за пријем Косова.” И Дачић је нагласио да табла остаје. Каква ће бити реакција у Скопљу?

Уздрман унутрашњим политичким потресима и принуђен да пристане на хибридну владу с неколико опозиционих министара, како би се припремио терен за изборе заказане за април следеће године, премијер Македоније Никола Груевски вероватно је себи желео да оснажи акције међу македонским националистима – заоштравањем односа са Србијом. А повод му се сам наместио. То је име његове земље коју, каквог ли парадокса, у региону једино признаје управо – Србија. Није ли, уосталом, пред изборе у Хрватској, нешто слично учинио и Зоран Милановић, агресивном реториком према Србима на мигрантском путу? Не показују ли то, уочи сваких избора, Мило Ђукановић или лидери из Тиране, таргетирајући односе са Србијом као једну од добитних тема кампања?  

Није ли Македонија управо због тога оштро реаговала? Наиме, Европска унија, УН, ОЕБС, НАТО и остале међународне организације, Македонију називају управо онако како пише на српском путоказу. И призната је у тим организацијама само као – Бивша Југословенска Република Македонија.

Тако се догодио дипломатски апсурд: мада Србија једина у окружењу признаје име Македоније, Груевски се изгледа одлучио да води политику по оној староставној изреци која је одавно прешла македонске границе: „Брат за брат, сирење за пари!”

На другој страни, у Београду се увек нешто касније пали лампица. Овог пута се укључила кад је Македонија опет гласала против интереса Србије, дигавши руку за пријем Косова у Унеско.  

Сложеност односа Србије и Македоније, кључних земаља на старом стратегијском путу кроз Вардарско-моравску долину, обогатио је и бивши министар Бачевић својом мегаломанском замисли великог каналу који би спојио Дунав и Егејско море. Велика вода би тако пролазила и кроз Mакедонију. Канала нема, али је

вода замућена. Још у време распада Југославије, Слободан Милошевић признао је јужњаке по њиховом уставном имену, а део обостраног, прећутног дила био је да Македонија призна да је СРЈ правни наследник СФРЈ.

Неки саговорници из тог времена сећају се да је Милошевић желео да, признавањем Македоније, покаже захвалност Скопљу, али и демонстрира региону и свету да је разлаз између посвађаних југословенских република могућ и без рата и крви.

Македонија и Србија раздружиле су се заједничким ручком, уместо заједничком макљажом. Међутим, постоји теорија да је то била идеја и Мире Марковић која је сањала о обнови Југославије. Али, ни Слоба није био имун на носталгију, ризикујући да због тога поквари одличне односе за Грчком и њеним тадашњим лидером Мицотакисом.

Наиме, један од најближих Милошевићевих људи потврдио ми је да је тадашњи премијер Константин Мицотакис буквално беснео, јер се осећао изданим управо од Милошевића. Он је јавно демонстрирао наклоност ка Србима и већ омраженом српском вожду, мада му је у исто време на летовање у вилу долазио амерички председник Џорџ Буш старији.

Грчка у то време није обновила вишедеценијски споразум са Београдом о екстериторијалности дела солунске луке, чиме је Србија изгубила стратешку концесију стару готово један век. Да ли је због југоносталгије тада изгубљен Солун, па градоначелник Јагодине Драган Марковић Палма сада нуди једини излаз Србији на море – у Паралији где је Палма купио део плаже.   

Један од садашњих високопозиционираних српских дипломата напомиње да Грцима заправо није јасна – српска математика. Укључивање Питагоре у дипломатију води ка закључку да би Србији приоритет требало да буду односи са Атином, а не са Скопљем. То се, међутим, већ коси са још једном старом грчком науком. Зове се – логика.

Грцима није јасна следећа једначина: Атина не признаје Косово, традиционални је пријатељ Београда, иако је члан ЕУ и НАТО. Србија, међутим, држи страну Скопљу око имена у спору са Грчком, иако је Македонија признала Косово и саплиће Србију на сваком кораку. У Грчкој су Зејтинлик, Крф и острво Видо у перфектном стању, док су српка војничка гробља у Македонији зарасла у коров.

Како је „Политика” писала, у дипломатским кулоарима кружи прича да је у ОЕБС-у Србија чак предлагала да се Грчка притисне око македонског имена, сада, када је слаба.

Та шапутања су допрла до грчких ушију и тада је Атина заоштрила своје односе са Београдом, па је грчки шеф дипломатије летос у Приштини упозорио да ће Атина подржати учлањење Косова у међународне организације. То је изазвало Ивицу Дачића да од Грка затражи појашњење те изјаве. Грчка, међутим, ипак није гласала за улазак Косова у Унеско, што је Македонија учинила. Али, Грчка је била уздржана, што се оцењује као љутња Атине и прекор Србији. Уосталом, и давно најављивана посета Алексиса Ципраса Србији никако да се оствари

Грчка, наравно, примећује и шта јој се дешава у свом дворишту. Србија две и по године није постављала амбасадора, већ је у том важном делу континента као отправника послова држала Бранка Лазаревића, који се помиње као озбиљан учесник у афери „Банана” и случају Шарић.

Међутим, Србија је ипак реаговала. Од средине јануара у Атину би требало да отпутује нови амбасадор Србије Душан Спасојевић, што би требало да буде знак отопљавања односа две земље.  

Један од скопских аналитичара слаже се такође да постављањем табле са ознаком БЈРМ Срби враћају Македонији ударац за Унеско. Овај македонски интелектуалац исто тако сматра да је Македонија приморана на потезе усмерене против интереса Србије, јер од 1998. године победничка македонска партија за коалиционог партнера доводи победничку албанску партију.

– Сви кључни системски закони морају да прођу не само већину у парламенту, већ и већину међу албанским посланицима, што се назива такозваном Бадинтеровом већином. Македонија је комплексна политичка структура и џаба се ми грлимо и волимо као два братска народа. Ако Албанци кажу „не”, узалуд наша љубав. А Албанцима у Македонији је Косово најважнија тачка. Када македонски део владе каже „не”, онда следи блокада читаве владе од Албанаца – каже нам овај скопски аналитичар.  

И признаје да је неколико пута, разговарајући са београдским пријатељима, слушао исто питање: зашто Македонија гласа против Србије?

– Ми им кажемо: „Аман, ми вас волимо, али треба да се схвати који је реалан интерес земље” – каже ми скопски тумач реалности на терену.

Да ли је то коначно схватила и Србија? Да ли је Београд ставио све чињенице на кантар и да ли је измерио која нам је земља важнија? Или је могуће да Србија и између Атине и Скопља води политику неутралности? „Ко би реко, чуда да се десе”, гласи омиљени стих из народњака „Миљацка” који воли да пева Ивица Дачић. Али, како другачије описати односе на Балкану него као гомилу чудеса и надреалних поступака, те тако Београд, ударајући таблом по Скопљу, покушава да спроведе своје легитимне интересе у региону.