Неонацисти и даље муче Немце

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што су јуче лингвистички стручњаци из Друштва за немачки језик у Висбадену за немачку реч године изабрали реч „избеглице”, у Немачкој се минулих месеци све више помиње реч „неонацисти”. Немачка јавност је са пажњом пратила нови развој догађаја на суђењу чланици неонацистичке терористичке групе Националсоцијалистичко подземље (НСУ), али и најаву Уставног суда да ће у марту следеће године почети саслушање у поступку могуће забране рада ултрадесничарске Националдемократске партије (НПД), која у јавности важи за блиску неонацистима.

Резултат овог суђења, које важи за једно од најспектакуларнијих и најобимнијих у немачкој историји, годинама се ишчекује у немачкој јавности, будући да је ова терористичка ћелија учествовала у убиствима девет имиграната и једне немачке полицајке, потом у подметању бомби у зградама у којима живе мигранти и извођењу десетина оружаних пљачки. Како се верује, једина преживела чланица НСУ, Беате Чепе (40), после две и по године ћутања ове недеље је проговорила и признала да је знала за убиства, али да није учествовала ни у припреми, ни у извршењу тих убистава.

Беате Чепе је оптужена да је од 2000. до 2007. убила осам Турака, једног Грка и једну немачку полицајку, потом да је подметнула две бомбе које су експлодирале у подручјима где живе мигранти и да је извршила 15 оружаних пљачки. Због ових дела њој прети доживотна затворска казна.

Она се на суђењу у Минхену извинила породицама жртава, тврдећи да „осећа моралну кривицу”, али да није крива за убиства, те да је накнадно сазнала шта су урадили њени другови из НСУ Уве Бенхарт и Уве Мундлос. Према њеним речима, Мундлос и Бенхарт су јој тек три месеца касније рекли за убиство турског цвећара Енвера Симсека, које су извршили у септембру 2000. у Нирнбергу.

„Обојица су ми били као породица”, рекла је она, чиме је желела да се оправда зашто није имала снаге да их пријави полицији.

То убиство било је само прво у низу убистава људи који имају мигрантско порекло, осим убиства немачке полицајке Мишел Кизеветер, коју су Мундлос и Бенхарт, како тврди Чепе, убили само да би се домогли њеног службеног пиштоља. Једанаестогодишњи низ убистава завршио се када су у пљачки једне банке 2011. године Бенхарт и Мундлос извршили самоубиство.

У исказу који је написан на више од 50 куцаних страница оптужена је негирала и да је чланица НСУ, тврдећи да никада није видела ниједног члана те организације.

Цео њен исказ изазвао је буру негативних реакција, при чему су га адвокати жртава оценили као „неуверљив” и „конструкцију лажи”. И медији су реаговали бурно, чак и они ван граница Немачке. Дописник швајцарског листа „Тагес Анцајгер” из Берлина, Доминик Ајгенман, читање њеног исказа оцењује као коначно исмевање жртава и њених породица.

„Уз дужно поштовање, али шта Чапе мисли колико је суд глуп? Према томе како је престављају десетине сведока, она је само поводљива драгана двојице лоших момака. За оне који је знају она је самоуверена манипулаторка, паметан логистичар и загрижени нациста”, истиче дописник овог листа и додаје да су њене садашње тврдње само празна прича која јој неће помоћи на суду, док јој јавност и онако не верује.

Према оцени листа „Меркише алгемајне” из Потсдама, овај случај ће довести до пресуде, али не и до потпуне истине о НСУ. Због тога овај лист предлаже формирање нове парламентарне комисије о НСУ, јер сматра да је политичко процесуирање НСУ компликовано и далеко од завршетка.

Коначна судска пресуда у овом случају очекује се на пролеће 2016, а тада ће се знати и прве назнаке случаја пред Уставним судом Немачке, који би могао да доведе до забране ове странке.

НПД важи за опасну десничарско екстремистичку странку за коју је пре две године горњи дом немачког парламента – Бундесрат, у којем седе представници немачких савезних покрајина – поднео захтев Уставном суду да забрани њен рад због тога што је „претња немачком уставу и демократији”.

Уставни суд у Карлсруеу саопштио је да ће од 1. до 3. марта следеће године саслушавати стране у поступку, али многи стручњаци нису сигурни да ће доћи и до забране НПД-а, будући да то није успело у претходном покушају пре 12 година. Тадашњи покушај није успео јер се сазнало да је немачка служба државне безбедности – Служба за заштиту устава – имала информанте у самом врху НПД-а, што није открила у судском поступку. Због тога је Уставни суд тражио од представника државе да поднесе доказе да њени обавештајци више нису активни у НПД.

Коментатор листа „Бадише цајтунг” из Фрајбурга истиче да тренутно постоји много опасности по демократију у Немачкој, наводећи да је само ове године било стотине напада на прихватилишта за азиланте и да се у многим местима прети онима који се заузимају за избеглице.

„Ко верује да ће то бити ублажено после забране НПД? Демократија се не штити забранама, које нису подесне ни као симбол, већ залагањем што већег броја људи у борби против мржње и у заштиту слабијих”, истиче овај лист са југозапада земље, док „Фраје пресе” из Кемница са североистока Немачке истиче да „поступак забране НПД јасно говори да је немачка демократија и даље крхка”.

„У старим традиционалним демократијама као што су САД или Велика Британија, забране странака су непозната ствар. У Немачкој, где је 1933. противуставни НСДАП легално дошао на власт, уставне одредбе о забрани странака требало би да помогну да се историја не понови”, истиче овај лист, питајући се „колико ће још потрајати док немачка демократија не буде толико зрела да против политичких противника може да се одбрани политичким средствима”.