Жиле дао, Жиле узео

„Па што да у Портрету без рама не буде тај Живковић и ако изгубе? Ако не буде јунак, биће трагичар”, одговорила је уредница Љиљана Смајловић на предлог колеге Телесковића да, уколико Партизан против немачког Аугзбурга избори пласман у пролећну фазу Лиге Европе, неурамљени лик недеље буде Андрија Живковић, најбољи Партизанов играч.

Тако је одлучио колегијум „Политике”, десет сати пре него што ће на Стадиону ЈНА (за мене ће се заувек тако звати) играчи оба тима стати у формацијски распоред, чекајући да судија да знак за почетак утакмице. Све очи, наде и очекивања навијача црно белих упрле су се у омаленог деснокрилног везисту са бројем 17. У тренутку ми се учинило да посебан сноп рефлектора обасјава Живковића, попут главног глумца на позоришној сцени. Или је то она аура по којој се препознају Одабрани...

„Овог малог Нишлију треба гледати уживо на свакој утакмици, док је још јефтино. За две године, карта за његов шоу коштаће 20-30 евра или фунти”. Ово пророчанство чуо сам од једног барда Партизанове источне трибине, на којој седе они што су уз црно-беле оседели, што од година, што од стресова. Било је то сезону пре него што ће се Жиле с репрезентацијом Србије са Новог Зеланда вратити с титулом првака света, као најзлатнији орлић у генерацији стасалој упркос нашем фудбалу. И док је чаршија тупила зубе лицитирајући за коју ће лову прећи у неки велики клуб, Жиле је преломио: остаће још једну сезону у Партизану, да предводи екипу у конкуренцији најбољих тимова Старог континента. Црно-бела армија навијача тако је добила неприкосновеног идола…

И те кошмарне вечери у четвртак суверено је господарио десном страном терена, напред-назад, дриблинзима ломећи противнике. Уовој утакмици, као у огледалу видео се Живковић, један од најбољих младих играча Европе, који ће у јулу 2016. тек напунити 20 година, али и Андрија тинејџер, кога су набусито приговарање судији и неопрезно играње руком коштали искључења. С терена је изашао шакама кријући сузе. Над тим уплаканим, тек одраслим дечаком, из хиљада грла орило се „Жиле, мајсторе!”. Салутирање и опроштај: догодине ће у њему уживати негде тамо далеко, за карту од 20 евра или фунти. Салутирање и опрост што је оставио тим ненадокнадиво ослабљен. Девет минута касније, студени баварски ветар развејао Партизанов сан о пролећу у Европи.

„Жиле дао, Жиле узео. Без њега не би ни стигли довде”, с фаталистичким миром коментарисао је један старији навијач, прекидајући комеморативну тишину на источној трибини. Доле, на терену, играчи Партизана стајали су погнутих глава. Они су изгубили утакмицу. Ми, „само њима верни, само њима одани”, као што каже навијачка песма, били смо поражени.