Нестанак детета приоритет за полицију

На Астрин европски број за несталу децу (116000), од јануара до краја новембра ове године пријављенa су 44 случаја нестанака млађих од 18 година. Нестало је 34 девојчице и 10 дечака, а међу њима највише је било оних који су побегли од куће или из домова за незбринуту децу и прихватилишта за младе. У највећем броју случајева, каже Катарина Ивановић из Астре, реч је о деци која су побегла од куће.

„Имали смо три случаја родитељских отмица, три отмице које су извршиле треће особе и три детета која су се изгубила. Најчешће нас позивају родитељи, али и друге организације из земље и иностранства, углавном сарадници Астре из мреже Европских бројева за несталу децу”, наводи Ивановићева за „Политику”.

Прошле године нестало је 694 деце и малолетника, а пронађено је њих 689, показују извештаји полиције. У МУП-у за „Политику” напомињу да би податак о шесторо деце која нису нађена требало узети са резервом јер се дешава да родитељи и родбина некада полицији не пријаве да су пронашли своје нестале.

Искуство полицајаца такође говори да је од укупног броја пријављених нестанака највише деце и малолетника који су побегли од куће, из домова за незбринуту децу, школа, прихватилишта. Разлози за бекство су углавном љубавни проблеми, лоше оцене, свађе са родитељима и вршњачке свађе, насиље у породици. Штићеници из домова дневно беже по неколико пута.

„Нестанак детета је увек приоритет за полицију и у сваком од пријављених случајева поступа се хитно”, тврде у полицији.

Прошле године два случаја несталих девојчица су потресла јавност. Полицијске потраге за Тијаном Јурић (15) из Суботице и Иваном Подрашчић (14) из Београда завршиле су се налажењем њихових тела. Обе девојчице брутално су убијене. Ове године усвојен је такозвани Тијанин закон, односно прихваћене су измене Закона о полицији које је иницирао отац убијене девојчице. Ове измене подразумевају да полиција без одлагања користи расположиве мере и радње одмах по пријави нестанка, што би требало да обезбеди ефикасност полицијских истрага отмица и нестанка малолетника.

А како то изгледа у пракси? Наш саговорник из полиције наводи да МУП по пријави нестанка детета одмах проверава све детаље и уколико има индиција да је дете жртва неког кривичног дела, позива се надлежни тужилац да дозволи полицији предузимање посебних доказних и истражних радњи.

Тужилаштво процењује да ли је нестало дете жртва кривичног дела, од чега зависи и поступање полиције у сваком конкретном случају. Тужилац даје полицији дозволу да примени мере као што су тајни надзор и снимање комуникација, прикупљање информација путем базних станица мобилне телефоније, што је најчешће кључно у случајевима нестанака деце. Управо је претрагом базних станица мобилне телефоније прошле године пронађен убица Тијане Јурић.

„Тужилац даје дозволу за предузимање посебних истражних радњи уколико посумња да је дете жртва убиства, отмице, застрашивања, искоришћавања малолетника у порнографске сврхе, изнуде, уцене, трговине људима, узимања талаца”, наводе у полицији.

Приликом пријаве нестанка процедура налаже да полицајац запише све детаље у вези са годинама, изгледом, одећом, карактеристикама, понашањем, склоностима, навикама и свим осталим детаљима који могу да помогну у потрази за дететом. Одмах се расписује објава о нестанку и трагању, која се прослеђује свим полицијским управама, станицама, граничним прелазима уколико се сумња да је дете на територији Србије.

Уколико се пак поуздано зна да је дете у одређеном граду, месту или општини, потрага се ограничава на ту територију.

Са друге стране, родитељи се поучавају да провере да ли се дете јављало или је код некога од родбине, пријатеља, комшија, другара, као и да пробају да у оквиру својих могућности помогну надлежнима.

Полиција прво проверава болнице, установе социјалне заштите, полицијске станице. Уколико се дете не пронађе на овим местима, прави се детаљан план даље потраге.

Катарина Ивановић из невладине организације Астра наводи да су први сати након нестана детета од кључног значаја за проналазак. Могуће је, каже она, да се дете налази у близини, да има непосредних очевидаца који су свежег памћења па се сећају шта је имало на себи, где је виђено и са ким.

„По одобрењу родитеља информације о несталом детету пласирамо у јавност преко друштвених мрежа, веб-сајтова, мејлинг листа, телевизија. Од медија зависи да ли ће то објавити или не. Међутим, идеја је да уведемо и званичан систем алармирања јавности у случајевима нестале деце – Тијана алерт. То би подразумевало да медији буду у обавези да објављују информације о несталом детету, да се оне пласирају путем билборда на улицама, у градском превозу”, наводи Ивановићева.

Астра и МУП имају потписан Меморандум о сарадњи који, каже Ивановићева, предвиђа да може да се објави постер несталог детета са основним информацијама, где је виђено последњи пут и шта је имало на себи. Меморандумом је предвиђено и узајамно обавештавање о свим релевантним информацијама у вези са конкретним случајем.