Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тачка као знак неискрености

Када се интерпункцијски знак за крај реченице нађе на крају текстуалних порука у мобилним апликацијама, то оставља утисак мање пријатељске комуникације
Тачка као знак неискрености
(Фото Бета/АП/В. Гирда)

И до сада су малобројни који су поштовали правопис у ес-ем-ес комуникацији сматрани у најмању руку чудацима, а сада једно истраживање прети да их поколеба у тој навици и преобрати у кориснике посебног жаргона кратких порука. Тачка на крају текстуалних порука које размењујемо путем различитих апликација оставља утисак да је та комуникација мање искрена и пријатељска, али и да је особа која се придржава тог правописног правила мање осећајна. Ово су закључили истраживачи са америчког универзитета Бингамтон, који тврде да и тачка, попут смајлија, има и неко емоционално и психолошко значење.

Брзина размене порука је толика да подржава реалну комуникацију, што намеће питање да ли су и неки невербални аспекти укључени у овакву комуникацију, наводи се у овој студији.

Знак узвика, чија је употреба раније сматрана неумесном, може да учини поруке искренијим него када уопште нема знакова интерпункције, закључили су истраживачи

Да би утврдили да ли тачка има и неку социјалну функцију, осим што је знак за крај реченице, истраживачи су малој групи студената приказали неколико дијалога како у форми ес-ем-еса, тако и руком писаних порука. Када су саговорници на крају одговора стављали тачку, студенти су их оцењивали као мање искрене и срдачне него када није било овог интерпункцијског знака. Овај ефекат код ручно писаних порука није уочен.

Тачка у овим порукама има свој сопствени живот, осењују истраживачи.

„То више није само начин да се заврши реченица, већ се може тумачити и као средство у психолошком рату против ваших пријатеља”, навели су аутори истраживања.

Једна пратећа, још необјављена студија, ових истраживача показала је да знак узвика, чија је употреба раније сматрана неумесном, може да учини поруке искренијим него када уопште нема знакова интерпункције.

„У размени кратких порука нема знакова који постоје у разговору лицем у лице. Када говоре, људи преносе информације и погледом, изразом лица, тоном, паузама итд. Отуда је логично да се и у текстуалним порукама ослањају на оно што им је на располагању, као што су различити смајлији, речи које опонашају звук говора и, према нашим подацима, интерпункција”, казала је чланица истраживачког тима.

А. М. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.