„Српскa драма” за Русе

Када је 21. новембра 1991. године, на дан крсне славе Светог архангела Михајла, Обрад Срећковић, сељак из Великог Крчмара, пошао да на вуковарском ратишту пронађе сина Милана, понео је све што нана пакује војнику: колач, печење, кољиво, флашу ракије, писма од девојке и чарапе.... Oвo je део приче коју је тако снажно драмски писац Синиша Ковачевић уткао у своје дело „Српска драма”. А шта ће понети својим јунацима Обраду Срећковићу, Вукашину Катунцу, Спасенији Катунац, Михаилу Јапунџи и другима видеће и Руси. У недељу увече 20. децембра, наиме, на сцени Државног академског позоришта Шћепкин у Белгороду, граду на десној обали Северног Доњецка, премијерно ће бити изведено руско читање „Српске драме” у режији Елене Олењине, редитељке из Москве.

Синиша Ковачевић који ће присуствовати руској премијери свог дела каже за наш лист: „ Носимо оно што се носи пријатељима! Добре жеље пиће, поздраве од оних који остају у Србију и одређену дозу знатижеље како ће ово дело у једном другачијем менталитетском и језичком контексту функционисати на сцени”.

„Српска драма” која је екранизована и у филму „Синовци”, како нас је обавестио Ковачевић, на сцени Белгородског позоришта заживеће на репертоару са насловом „Синови моје браће”. Реч је о изузетно награђиваној драми која је својевремено освојила и руско признање „Златни витез”. Ковачевићева „Српска драма” заинтересовала је руске уметнике јер на емотиван начин проговара о судбини једне српске породице која је изгубила мушке потомке у ратовима. Главни лик Обрада Срећковића тумачи Иван Кирилов.