Немци и Пољаци поново „ратују”

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – То што су се на недавном самиту ЕУ–Турска немачка канцеларка Ангела Меркел и нова пољска премијерка Беата Шидло појавиле у безмало идентичним блејзерима бордо боје измамило је код њих осмехе, срдачан кратак разговор и руковање пред камерама, али ни изблиза није значило да међу владама ове две суседне земље влада хармонична атмосфера или слична политика. Напротив, односи између Берлина и Варшаве се драматично затежу, при чему немачки политичари оптужују пољске за кршење демократских принципа, док пољски немачке да их посматрају као колонију и да само гледају свој интерес.

Тензије су почеле откад је конзервативна странка Право и правда бившег премијера Јарослава Качињског најпре у августу ове године преузела председничку фотељу, а потом у новембру формирала и владу. Иако је Анджеј Дуда дао на значају Немачкој, јер му је Берлин био друга спољнополитичка посета са позиције новог председника Пољске, он је тамо тражио све што је Меркелову само љутило.

Не само што се противио њеној избегличкој политици, не желећи да његова земља уопште прима избеглице, већ је тражио да се промени нормандијски формат преговора у решавању кризе у Украјини, те да у њему не учествују само Немачка, Француска, Русија и Украјина већ и САД, Пољска и остали суседи Украјине.

Меркелова је то одбила, а на самиту ЕУ успела да убеди све земље ЕУ, па и Пољску, да прихвате квоте о расподели избеглице. Али, то је прихватила тадашња пољска премијерка Ева Копач, чија странка је недуго потом на изборима изгубила власт, те је на њено место дошла Беата Шидло из редова клерикалних конзервативаца Качињског, који су успели да освоје апсолутну већину у парламенту.

Нова власт у Варшави је, осим постављања својих људи у предузећима, државној управи и тајним службама, намерила и да промени састав Уставног суда, па је донела закон о избору нових пет судија иако је парламент у претходном сазиву већ изабрао нове судије. То је био повод за антивладине протесте и за отворено писмо 15 бивших председника, премијера и председника оба дома парламента Пољске, који су апеловали на власт да престане да се игра независношћу Уставног суда.

И док се званични Берлин трудио да не коментарише догађаје у Пољској, функционер владајућих немачких социјалдемократа и председник Европског парламента (ЕП) Мартин Шулц није се либио да каже да „то што се дешава у Пољској поприма одлике државног удара”. Он је у разговору за немачки радио Дојчландфунк најавио да ће о овоме дискутовати и ЕП, додајући међутим да ова дебата не значи мешање у унутрашње ствари једне земље.

„Када десничарски популисти добију у руке аргумент да спољне снаге, странци, друге државе покушавају да се мешају у њихову домаћу политику и да је коригују, тада им највише расте популарност. Саветујем да будемо опрезни у поступању. Али дебата, то је нешто друго”, рекао је он, што је навело премијерку Шидло да тражи од њега да се извини.

И пољски медији, попут католичког портала „Гпошћ ниједзелни”, критиковали су Запад, истичући да је Брисел алергичан на сваку владу која покушава код куће да доведе ствари на своје место.

„У једном тренутку на исти начин су реаговали на Виктора Орбана. Истина, Пољска није стала у ред оних који су га нападали, али није ни подржала мађарског премијера. То је била грешка. Овим бестидним самозадовољним западним политичарима се мора ставити до знања да неке формулације једноставно нису дозвољене”, пише овај портал близак конзервативцима.

„Они третирају централну Европу као колонију за коју је Европа имала милости, па ју је примила у своје редове. И сада они покушавају да у централној Европи прогурају сопствено схватање цивилизације и културе.”

Шулц је одбио да се извини, рекавши да није критиковао Пољаке, већ владу. Добио је и својеврсну подршку Жана Аселборна, шеф дипломатије Луксембурга, председавајућег Савета ЕУ, који је за „Шпигл” рекао да не сме да постоји страх од „упирања прстом у оне земље у којима се крше устав и људска права”, јер то је онда брига свих и не представља мешање у унутрашње ствари државе.

Иако Шулц није критиковао у име немачке владе, нови пољски шеф дипломатије Витолд Вашчиковски ударац је увратио директно Берлину. Он је оптужио Немачку да више рачуна води о интересима Русије него о безбедности Европе и да нема права да у избегличкој кризи Пољској замера мањак солидарности јер не жели да прима избеглице, додавши при том да Немачка није показала солидарност када је Пољска ушла у ЕУ, јер Пољацима седам година није дала да раде у Немачкој.

„Пољска је ушла у НАТО 1999, али до данас на територији Пољске и централне Европе нису стациониране никакве јединице алијансе. Разлог је то што Немачка више води рачуна о интересима Русије него о безбедности централне Европе. Морамо зато да питамо Немце: где је ваша солидарност према најближем партнеру”, рекао је он у интервјуу који су објавили листови „Берлинер цајтунг” и „Франкфуртер рундшау”.

Као пример да Немачка води рачуна о руским интересима, Вашчиковски је навео и планирано проширење гасовода „Северни ток” .

„Већ први гасовод био је за пољску страну политички пројект и потенцијално оруђе уцене. Објаснили смо то Немцима, али они понављају исту грешку и покушавају да нас убеде да то није политички гасовод, него пројекат приватних предузећа. Нисмо од јуче. Знамо да је на једној страни моћна Русија, а на немачкој страни концерни који спроводе политику државе”, рекао је Вашчиковски, који је још у јулу, када је био у опозицији, најавио да су „потенцијална неслагања између Берлина и Варшаве неизбежна”.

Тада је у разговору за амерички „Политико” ипак додао да је могуће ускладити различите интересе: „Није у питању почетак неке врсте рата са Берлином, већ почетак дијалога којим би требало испеглати све разлике.” Неколико месеци касније, његове изјаве су много ратоборније, па ипак више личе на почетак неке врсте рата него на дијалог.