На рубу културног сиромаштва

Потпредседник владе Божидар Ђелић недавно је потписао са Светском банком Уговор о донацији за смањење сиромаштва. Посебно је захвалио и Влади Велике Британије која је дала 3,1 милион евра за исту сврху.Том приликом је истакао да око девет одсто становника Србије живи у материјалном сиромаштву.Ако девет одсто становника живи у економском сиромаштву, колико становника Србије живи на рубу културног сиромаштва?

Подаци о броју читалаца књига, посетиоцима концерата озбиљне музике, броју галерија, положају фолклорних друштава, стању библиотекарске мреже и културних центара, односу према језику и писму, повезаности културне продукције и образовног система – показују да више од деведесет одсто становништва Србије живи у културном сиромаштву које већ прелази у духовну беду.

Шта су наше демократске владе чиниле да тако не буде?

Ако знамо да у последњих седам година није донесен ниједан закон који би регулисао положај, фискалну и пореску позицију културне продукције, да се најмањи проценат државног буџета издваја за културну продукцију, односно да смо на последњем месту у Европи према издвајањима из бруто друштвеног производа по глави становника (око 15 евра), може се слободно закључити – досадашње владе нису чиниле готово ништа!

Божидар Ђелић, као и један број бивших и садашњих министара, припада технократском слоју, који путем техничко-практичног знања (прихваћено као модерни европски политички образац) жели да управља људским друштвом.

Са друге стране, у нашим владама и у политичкој олигархији, било је и још увек има и оних званичника који и сами живе, уживају и хвале се културним сиромаштвом.

Свима њима није познато искуство стечено кроз цео период развоја и пада европских друштава да политички и економски планови и процеси пропадају уколико је културни садржај занемарен.

Какве су последице оваквог односа?

Културно сиромаштво је много опасније од материјалног! Уколико млад човек нема добру исхрану, биће мршав али ће преживети и у будућности то може надокнадити. Али ако у младости не изгради потребу да чита књиге, да се правилно изражава, стекне визуелну и музичку културу, амбицију да развија своје креативне могућности, изгубљен је за цео живот.

То су године које су "појели скакавци" и ту поправке више нема! Тако је Србија већ изгубила и још увек губи генерације младих.

О којој то "Србији – будућности надохват руке" говоре представници Светске банке?

Приликом потписивања Уговора, шеф канцеларије Светске банке у Београду је рекао да је циљ Банке да помогне повећање животног стандарда грађана Србије. Другим речима, да се повећа ниво потрошње становништва. Јер, степен животног стандарда се мери количином потрошене робе (конзумерски систем вредности). Није говорио о квалитету живота!

Фактор квалитета живота, за разлику од стандарда живота, поред материјалне потрошње узима у обзир и вредности традиције и културе, личне тежње појединца, интересе локалне заједнице, еколошке услове живота и друге садржаје који су материјално немерљиви.

Питање услова квалитета живота од судбоносног је значаја за изградњу система вредности у којем су осећај заједништва и брига о општим људским потребама испред логике профита и кибернетских образаца управљања.

То је питање индивидуалне и колективне болести и здравља!

Савремена дефиниција здравља, коју је прихватила и Светска здравствена организација, каже да здравље није само одсуство болести, већ успостављање динамичке равнотеже у којој су подједнако важни и материјални услови, и духовне потребе, и слика о себи, и зависност од физичке и друштвене околине, као и однос према свемиру и божанству.

Србија је данас озбиљно болесна! Више од половине становника пати од неког облика психичког поремећаја. Србија је на незавидном врху европских држава по броју малолетника који пуше. Више од 75 одсто младих одмах би напустило Србију ако би им се за то указала прилика.

То није последица само материјалног стања, као што нам тумаче технократе, већ и атмосфере опште разочараности у политичку структуру, изостанка перспектива и културног сиромаштва.

Као што каже народна мудрост, на љуту рану треба љут лек. Мрвице са стола Светске банке нису довољне!

Председник Балканкулт фондације