Na rubu kulturnog siromaštva

Potpredsednik vlade Božidar Đelić nedavno je potpisao sa Svetskom bankom Ugovor o donaciji za smanjenje siromaštva. Posebno je zahvalio i Vladi Velike Britanije koja je dala 3,1 milion evra za istu svrhu.Tom prilikom je istakao da oko devet odsto stanovnika Srbije živi u materijalnom siromaštvu.Ako devet odsto stanovnika živi u ekonomskom siromaštvu, koliko stanovnika Srbije živi na rubu kulturnog siromaštva?

Podaci o broju čitalaca knjiga, posetiocima koncerata ozbiljne muzike, broju galerija, položaju folklornih društava, stanju bibliotekarske mreže i kulturnih centara, odnosu prema jeziku i pismu, povezanosti kulturne produkcije i obrazovnog sistema – pokazuju da više od devedeset odsto stanovništva Srbije živi u kulturnom siromaštvu koje već prelazi u duhovnu bedu.

Šta su naše demokratske vlade činile da tako ne bude?

Ako znamo da u poslednjih sedam godina nije donesen nijedan zakon koji bi regulisao položaj, fiskalnu i poresku poziciju kulturne produkcije, da se najmanji procenat državnog budžeta izdvaja za kulturnu produkciju, odnosno da smo na poslednjem mestu u Evropi prema izdvajanjima iz bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika (oko 15 evra), može se slobodno zaključiti – dosadašnje vlade nisu činile gotovo ništa!

Božidar Đelić, kao i jedan broj bivših i sadašnjih ministara, pripada tehnokratskom sloju, koji putem tehničko-praktičnog znanja (prihvaćeno kao moderni evropski politički obrazac) želi da upravlja ljudskim društvom.

Sa druge strane, u našim vladama i u političkoj oligarhiji, bilo je i još uvek ima i onih zvaničnika koji i sami žive, uživaju i hvale se kulturnim siromaštvom.

Svima njima nije poznato iskustvo stečeno kroz ceo period razvoja i pada evropskih društava da politički i ekonomski planovi i procesi propadaju ukoliko je kulturni sadržaj zanemaren.

Kakve su posledice ovakvog odnosa?

Kulturno siromaštvo je mnogo opasnije od materijalnog! Ukoliko mlad čovek nema dobru ishranu, biće mršav ali će preživeti i u budućnosti to može nadoknaditi. Ali ako u mladosti ne izgradi potrebu da čita knjige, da se pravilno izražava, stekne vizuelnu i muzičku kulturu, ambiciju da razvija svoje kreativne mogućnosti, izgubljen je za ceo život.

To su godine koje su "pojeli skakavci" i tu popravke više nema! Tako je Srbija već izgubila i još uvek gubi generacije mladih.

O kojoj to "Srbiji – budućnosti nadohvat ruke" govore predstavnici Svetske banke?

Prilikom potpisivanja Ugovora, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu je rekao da je cilj Banke da pomogne povećanje životnog standarda građana Srbije. Drugim rečima, da se poveća nivo potrošnje stanovništva. Jer, stepen životnog standarda se meri količinom potrošene robe (konzumerski sistem vrednosti). Nije govorio o kvalitetu života!

Faktor kvaliteta života, za razliku od standarda života, pored materijalne potrošnje uzima u obzir i vrednosti tradicije i kulture, lične težnje pojedinca, interese lokalne zajednice, ekološke uslove života i druge sadržaje koji su materijalno nemerljivi.

Pitanje uslova kvaliteta života od sudbonosnog je značaja za izgradnju sistema vrednosti u kojem su osećaj zajedništva i briga o opštim ljudskim potrebama ispred logike profita i kibernetskih obrazaca upravljanja.

To je pitanje individualne i kolektivne bolesti i zdravlja!

Savremena definicija zdravlja, koju je prihvatila i Svetska zdravstvena organizacija, kaže da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već uspostavljanje dinamičke ravnoteže u kojoj su podjednako važni i materijalni uslovi, i duhovne potrebe, i slika o sebi, i zavisnost od fizičke i društvene okoline, kao i odnos prema svemiru i božanstvu.

Srbija je danas ozbiljno bolesna! Više od polovine stanovnika pati od nekog oblika psihičkog poremećaja. Srbija je na nezavidnom vrhu evropskih država po broju maloletnika koji puše. Više od 75 odsto mladih odmah bi napustilo Srbiju ako bi im se za to ukazala prilika.

To nije posledica samo materijalnog stanja, kao što nam tumače tehnokrate, već i atmosfere opšte razočaranosti u političku strukturu, izostanka perspektiva i kulturnog siromaštva.

Kao što kaže narodna mudrost, na ljutu ranu treba ljut lek. Mrvice sa stola Svetske banke nisu dovoljne!

Predsednik Balkankult fondacije