Љубица Габрић умрла у 102. години

У Бреши у 102. години преминула је Љубица Габрић, позната и као Љубица „Габре” Габрик и као „Габре” Габрик-Калвези, последњи живи атлетичар, односно атлетичарка, који је учествовао на Олимпијским играма у Берлину 1936. године, саопштила је Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ).

Љубица Габрић је рођена 17. октобра 1914. године у Имотском, који је у то време био део Аустроугарске монархије, са родитељима се 1923. иселила у САД, али после неколико година вратила се у Европу, у Задар који је између два рата био италијански. Тамо је почела да се бави атлетиком и буквално цео живот посветила је краљици спортова, јер је последње такмичење на којем је учествовала било Европско ветеранско првенство у Њиређхази у Мађарској 2010.

На њему се достојно опростила од атлетике – у конкуренцији ветеранки старијих од 95 година, јер тада је имала 96 година освојила је три златне медаље – у бацању кугле, копља и диска, који јој је био главна дисциплина током целе каријере. Истина, „Габре” Габрик- Калвези није имала ривалке, али поставила је и оставила својим наследницама (ако их буде) светске рекорде у бацању диска (12,86 м) и бацању кугле (5,32 м), док је копље хитнула 7,92 метра.

Љубица Габрић је на Олимпијским играма у Берлину заузела 10. место у бацању диска (34,31 м), а због паузе због Другог светског рата друго и, уједно, последње олимпијско учешће било јој је после 12 година 1948. у Лондону, када је заузела 17. место. У најбољој форми била је 1939. Тада је поставила лични рекорд с 43,35 м, што је у Берлину било довољно за медаљу... Учествовала је и на европским првенствима 1938. и 1950. На првом је заузела шесто, а на другом седмо место. То што као сениорка није успевала да се домогне медаље на великим такмичењима четворострука италијанска шампионка у бацању диска „наплатила” је као ветеранка. На светским и европским првенствима освојила је 14 златних и четири сребрне медаље.

Љубица Габрић је била жена познатог тренера Сандра Калвезија, чији је најпознатији ученик био светски рекордер на 110 м с препонама Француз Ги Дри. Калвези је тренирао и италијанског рекордера у истој дисциплини Едија Отоза, освајач бронзане медаље на Олимпијским играма у Мексику 1968.

Еди Отоз, двоструки шампион Европе на отвореном и троструки у дворани, био је зет Љубице Габрић, пошто се венчао с њеном кћерком Лианом, а сва тројица њихових синова били су атлетичари. Најуспешнији је био Лоран који је учествовао на олимпијским играма 1992. и 1996. и који је 1994. срушио италијански рекорд (13,46) који је од 1968. држао његов отац. Патрик Отоз је трчао на 400 м препоне, учесник је светског првенства 1995. и лични рекорд му је 49,24, а најмлађи брат Пилар је врло рано напустио атлетску каријеру и заменио је новинарским послом у РАИ-у.