Ljubica Gabrić umrla u 102. godini

U Breši u 102. godini preminula je Ljubica Gabrić, poznata i kao Ljubica „Gabre” Gabrik i kao „Gabre” Gabrik-Kalvezi, poslednji živi atletičar, odnosno atletičarka, koji je učestvovao na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine, saopštila je Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF).

Ljubica Gabrić je rođena 17. oktobra 1914. godine u Imotskom, koji je u to vreme bio deo Austrougarske monarhije, sa roditeljima se 1923. iselila u SAD, ali posle nekoliko godina vratila se u Evropu, u Zadar koji je između dva rata bio italijanski. Tamo je počela da se bavi atletikom i bukvalno ceo život posvetila je kraljici sportova, jer je poslednje takmičenje na kojem je učestvovala bilo Evropsko veteransko prvenstvo u Njiređhazi u Mađarskoj 2010.

Na njemu se dostojno oprostila od atletike – u konkurenciji veteranki starijih od 95 godina, jer tada je imala 96 godina osvojila je tri zlatne medalje – u bacanju kugle, koplja i diska, koji joj je bio glavna disciplina tokom cele karijere. Istina, „Gabre” Gabrik- Kalvezi nije imala rivalke, ali postavila je i ostavila svojim naslednicama (ako ih bude) svetske rekorde u bacanju diska (12,86 m) i bacanju kugle (5,32 m), dok je koplje hitnula 7,92 metra.

Ljubica Gabrić je na Olimpijskim igrama u Berlinu zauzela 10. mesto u bacanju diska (34,31 m), a zbog pauze zbog Drugog svetskog rata drugo i, ujedno, poslednje olimpijsko učešće bilo joj je posle 12 godina 1948. u Londonu, kada je zauzela 17. mesto. U najboljoj formi bila je 1939. Tada je postavila lični rekord s 43,35 m, što je u Berlinu bilo dovoljno za medalju... Učestvovala je i na evropskim prvenstvima 1938. i 1950. Na prvom je zauzela šesto, a na drugom sedmo mesto. To što kao seniorka nije uspevala da se domogne medalje na velikim takmičenjima četvorostruka italijanska šampionka u bacanju diska „naplatila” je kao veteranka. Na svetskim i evropskim prvenstvima osvojila je 14 zlatnih i četiri srebrne medalje.

Ljubica Gabrić je bila žena poznatog trenera Sandra Kalvezija, čiji je najpoznatiji učenik bio svetski rekorder na 110 m s preponama Francuz Gi Dri. Kalvezi je trenirao i italijanskog rekordera u istoj disciplini Edija Otoza, osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968.

Edi Otoz, dvostruki šampion Evrope na otvorenom i trostruki u dvorani, bio je zet Ljubice Gabrić, pošto se venčao s njenom kćerkom Lianom, a sva trojica njihovih sinova bili su atletičari. Najuspešniji je bio Loran koji je učestvovao na olimpijskim igrama 1992. i 1996. i koji je 1994. srušio italijanski rekord (13,46) koji je od 1968. držao njegov otac. Patrik Otoz je trčao na 400 m prepone, učesnik je svetskog prvenstva 1995. i lični rekord mu je 49,24, a najmlađi brat Pilar je vrlo rano napustio atletsku karijeru i zamenio je novinarskim poslom u RAI-u.