Од свих председника Ћурковић једини бивши играч Партизана

Фудбалски клуб Партизан је за руководиоца „техничке владе” до Скупштине на којој ће бити изабран нови председник, поставио Ивана Ћурковића, који ће можда бити и кандидат за наследника Зорана Поповића.

Ћурковић је некадашњи голман „црно-белих”, али ако се клуб већ окренуо својим легендама, питање је да ли је и нека друга могла да добије поверење, у битном периоду у којем се доводи нови тренер и обавља реконструкција екипе.

Збиља је необично да је Ћурковић (71 година) једини бивши играч Партизана који је стигао до челне функције тог клуба. На месту председника до сада се нашло 26 руководилаца. Од првог ступања Ћурковића на функцију „црно-белих”, пре скоро 27 година, више није било случајева да на председничкој позицији буду људи из војске и полиције, а након пет од близу 18 година његове претходне владавине „број један”, барем формално, нису били политичари.

Оног 24. фебруара 1989. када је Ћурковић постао председник Скупштине Партизана, за председника Управног одбора дошао је Мирко Марјановић, који се са тог места повукао 28. марта 1994. године, десет дана након што је постао председник Владе Републике Србије.

У два месеца пре Ћурковићевог „дебија” у управи, в.д. председника Управног одбора био је полицијски функционер  Шпиро Синовчић. Претходник на месту председника Скупштине, до 24. децембра 1988. био је из војске, генерал Здравко Лончар (дошао са места председника Извршног одбора клуба 24. марта 1987. када га је на тој функцији наследио Здравко Мрвић, тада директор фирме за увоз и извоз).

Ћурковић има убедљиво најдужи стаж међу председницима (не рачунајући почасне), од 17 година и десет месеци, при чему је од 20. маја.2000. до 26. децембра 2006. обављао обједињене функције председника Скупштине и Управног одбора. Овај други период је за два месеца дужи од времена које је на месту лидера УО провео Драган Ђурић (2008 – 2014).

Следећи на листи, са пет година и месец дана власти, више нису међу живима: Мирко Марјановић (1937 – 2006) и Драган Паповић (1924 – 2012). Паповић је уз Партизан био од оснивања клуба, а председник од 1982. до 1987. Радни век је провео у Савезном секретаријату за унутрашње послове из којег је у пензију отишао као заменик министра. По природи своје функције, дуго је био у пратњи председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, приликом званичних међудржавних посета у више од 50 земаља.

Од 1994. Партизан је председничке мандате поверавао углавном привредницима (Божидар Мартиновић, Ненад Поповић, Драган Ђурић, Зоран Поповић) у које се може сврстати и Томислав Караџић (на челу клуба 2007 – 2008, пре одласка у Фудбалски савез Србије). Дугу каријеру у бизнису има и Ћурковић, који је у индустрију у Француској ушао одмах по играчком „пензионисању” 1982. (у компанијама различитих профила, од послова са фабрикама за третман отпадака, преко металургије до грађевине).

Претходних година, Партизан је са Ђурићем потпуно преузео примат од Црвене звезде, која је на челу клуба током 14 од 17 претходних година имала своје бивше асове са терена (Драган Џајић 1998 – 2005 и 2012 – 2014), Драган Стојковић 2005 – 2007 и Владан Лукић 2009 – 2012). Ипак, актуелни генерални директор Партизана Милош Вазура недавно је рекао да је политичар Бранко Ружић био „тај који је вукао све конце у претходној гарнитури руководилаца, док су остали статирали”...

Са привредницима у председничкој фотељи Партизан је стигао и до 15 милиона евра дуга пре годину дана и рекордног заостатка за Црвеном звездом у првенству од 26 бодова у овом тренутку. Можда је то био један од разлога за заокрет ка пре свега спортској личности, упркос томе што је Ћурковић у претходних шест година као потпредседник Фудбалског савеза Србије учествовао у доношењу одлука које су умногоме утицале на пад нашег репрезентативног фудбала.

Сада се очекује да буде кандидат за председника, а пре годину и по, на питање о евентуалном повратку у Партизан Ћурковић је рекао да се никада не би требало враћати тамо где сте једном били. Да је веома задовољан оним што је направио (у његовој ери освојено десет титула и седам трофеја у Купу), али да је његова епоха прошла и да даје шансу другима...