Od svih predsednika Ćurković jedini bivši igrač Partizana

Fudbalski klub Partizan je za rukovodioca „tehničke vlade” do Skupštine na kojoj će biti izabran novi predsednik, postavio Ivana Ćurkovića, koji će možda biti i kandidat za naslednika Zorana Popovića.

Ćurković je nekadašnji golman „crno-belih”, ali ako se klub već okrenuo svojim legendama, pitanje je da li je i neka druga mogla da dobije poverenje, u bitnom periodu u kojem se dovodi novi trener i obavlja rekonstrukcija ekipe.

Zbilja je neobično da je Ćurković (71 godina) jedini bivši igrač Partizana koji je stigao do čelne funkcije tog kluba. Na mestu predsednika do sada se našlo 26 rukovodilaca. Od prvog stupanja Ćurkovića na funkciju „crno-belih”, pre skoro 27 godina, više nije bilo slučajeva da na predsedničkoj poziciji budu ljudi iz vojske i policije, a nakon pet od blizu 18 godina njegove prethodne vladavine „broj jedan”, barem formalno, nisu bili političari.

Onog 24. februara 1989. kada je Ćurković postao predsednik Skupštine Partizana, za predsednika Upravnog odbora došao je Mirko Marjanović, koji se sa tog mesta povukao 28. marta 1994. godine, deset dana nakon što je postao predsednik Vlade Republike Srbije.

U dva meseca pre Ćurkovićevog „debija” u upravi, v.d. predsednika Upravnog odbora bio je policijski funkcioner  Špiro Sinovčić. Prethodnik na mestu predsednika Skupštine, do 24. decembra 1988. bio je iz vojske, general Zdravko Lončar (došao sa mesta predsednika Izvršnog odbora kluba 24. marta 1987. kada ga je na toj funkciji nasledio Zdravko Mrvić, tada direktor firme za uvoz i izvoz).

Ćurković ima ubedljivo najduži staž među predsednicima (ne računajući počasne), od 17 godina i deset meseci, pri čemu je od 20. maja.2000. do 26. decembra 2006. obavljao objedinjene funkcije predsednika Skupštine i Upravnog odbora. Ovaj drugi period je za dva meseca duži od vremena koje je na mestu lidera UO proveo Dragan Đurić (2008 – 2014).

Sledeći na listi, sa pet godina i mesec dana vlasti, više nisu među živima: Mirko Marjanović (1937 – 2006) i Dragan Papović (1924 – 2012). Papović je uz Partizan bio od osnivanja kluba, a predsednik od 1982. do 1987. Radni vek je proveo u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove iz kojeg je u penziju otišao kao zamenik ministra. Po prirodi svoje funkcije, dugo je bio u pratnji predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, prilikom zvaničnih međudržavnih poseta u više od 50 zemalja.

Od 1994. Partizan je predsedničke mandate poveravao uglavnom privrednicima (Božidar Martinović, Nenad Popović, Dragan Đurić, Zoran Popović) u koje se može svrstati i Tomislav Karadžić (na čelu kluba 2007 – 2008, pre odlaska u Fudbalski savez Srbije). Dugu karijeru u biznisu ima i Ćurković, koji je u industriju u Francuskoj ušao odmah po igračkom „penzionisanju” 1982. (u kompanijama različitih profila, od poslova sa fabrikama za tretman otpadaka, preko metalurgije do građevine).

Prethodnih godina, Partizan je sa Đurićem potpuno preuzeo primat od Crvene zvezde, koja je na čelu kluba tokom 14 od 17 prethodnih godina imala svoje bivše asove sa terena (Dragan Džajić 1998 – 2005 i 2012 – 2014), Dragan Stojković 2005 – 2007 i Vladan Lukić 2009 – 2012). Ipak, aktuelni generalni direktor Partizana Miloš Vazura nedavno je rekao da je političar Branko Ružić bio „taj koji je vukao sve konce u prethodnoj garnituri rukovodilaca, dok su ostali statirali”...

Sa privrednicima u predsedničkoj fotelji Partizan je stigao i do 15 miliona evra duga pre godinu dana i rekordnog zaostatka za Crvenom zvezdom u prvenstvu od 26 bodova u ovom trenutku. Možda je to bio jedan od razloga za zaokret ka pre svega sportskoj ličnosti, uprkos tome što je Ćurković u prethodnih šest godina kao potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije učestvovao u donošenju odluka koje su umnogome uticale na pad našeg reprezentativnog fudbala.

Sada se očekuje da bude kandidat za predsednika, a pre godinu i po, na pitanje o eventualnom povratku u Partizan Ćurković je rekao da se nikada ne bi trebalo vraćati tamo gde ste jednom bili. Da je veoma zadovoljan onim što je napravio (u njegovoj eri osvojeno deset titula i sedam trofeja u Kupu), ali da je njegova epoha prošla i da daje šansu drugima...