Највише пара за Машински због грејања

Декани факултета прекјуче су неочекивано добили „новогодишњи поклон“ Министарства просвете: табелу са прецизним подацима о томе на колико пара из буџета Србије могу да рачунају у наредној години, и то – по ставкама. Како сазнајемо, факултети ће одређене износе и ставке које су прецизно наведене моћи да коригују и доставе свој предлог до почетка јануара. Коначну одлуку ће донети министар просвете Срђан Вербић средином наредног месеца.

Према подацима до којих је наш лист дошао, највише пара предвиђено је за Машински (око 32 милиона динара), Стоматолошки (31,5), Филолошки (25 милиона), Медицински факултет (скоро 24 милиона) и Факултет ветеринарске медицине (21 милион).

На наше питање зашто Машински факултет добија највише пара на БУ, декан проф. др Радивоје Митровић одговара да су њихови рачуни за комуналије огромни и да је и на расправи о Стратегији развоја енергетике управо зграда овог факултета апострофирана као пример енергетски неефикасног здања.

– Имамо много стаклених површина, два нивоа су испод земље, много квадрата који нису у функцији, имамо мноштво корисника чије трошкове плаћамо... То је проблем са свим зградама које су грађене после рата, сличан проблем има и Технолошко-металуршки факултет и Природно-математички. И да не буде забуне, ову зграду су радиле архитекте, а не инжењери – каже декан Митровић.

Факултет има 40.000 квадратних метара и више од три хиљаде активних студената, а декан каже да чим температура падне испод нуле половина академаца престане да долази јер је веома хладно, а рачуни „скачу“ у небеса. Он додаје да се нада да ће проблем бити решен у договору са Градом Београдом, на сличан начин као што је комуналне проблеме факултета решио Град Нови Сад.

Папир који је стигао из министарства управа факултета ће тек да анализира, декан каже да имају рок до понедељка да пошаљу примедбе и истиче да плате професора овог факултета спадају у групу најнижих на универзитету.

– Сваки пети динар добијамо од државе, а остала четири морамо да зарадимо, што и радимо, имамо много пројеката, али шта вреди, када све што приходујемо дајемо топланама – каже др Митровић.

Висина средстава које високошколске установе добијају зависи од величине факултета, броја студената и професора, врсте студија... па је логично и да највише пара добијају највећи факултети и они из медицинске групације.

– Иста је сума новца као и до сада, само је другачија расподела. Први пут су подаци објављени јавно, транспарентно, да факултети тачно знају са којим износима и у које сврхе могу да располажу у наредној години. На универзитету је да достави сугестије, уколико је негде дошло до грешке новац који није потребан може бити враћен – објашњава за „Политику“ др Милован Шуваков, помоћник министра за високо образовање.

По његовим речима, некоме можда неће бити потребно толико пара за грејање, али хоће за нешто друго, па онда може да се договори са другим факултетом и да та средства замене. Факултети имају неколико дана да ове листе анализирају, евентуално да се организује још један ректорски колегијум пред Нову годину и потом да пошаљу примедбе просветним властима.

Оно што је претходних година представљало проблем јесте, по речима декана, то што држава није намиривала материјалне трошкове на време и у пуном износу, па су тако долазили у ситуацију да немају да плате рачуне, који су знали да буду милионски, нарочито за грејање. На то се периодично упозорава и на седницама највиших тела Универзитета у Београду, а неколико пута су факултети упозорили да ће универзитет да стане због неизмиривања дугова.

Одговор просветних власти био је да већина факултета има сопствене приходе, које могу да расподеле како желе, али је одговорено да је то проблем за мале факултете или оне који немају значајну сарадњу са привредом. Декани такође говоре да је велики проблем да се обезбеди квалитетна настава – купе хемикалије, тонери и слично и поврх тога плате комуналије.

Факултети се годинама довијају на различите начине како би обезбедили додатна средства, најчешће школаринама и уз помоћ разних административних такса. Руке им везује и став Министарства просвете да нема повећања школарина, а чињеница је да се цена студија није мењала годинама. Професори такође објашњавају да ни та средства нису довољна, да студенти заправо плаћају од 40 до 60 одсто стварне цене студирања и тврде да се тај новац користи за текуће одржавање и унапређење квалитета студија.

Студенти с друге стране тврде да се тај новац троши за плате професора и да они не виде никаква побољшања на факултету.

Већ годинама највишу школарину има Архитектонски факултет – 240.000 и смер за софтверско инжењерство на Електротехничком факултету (243.500). На листи најскупљих су и Стоматолошки (180.000), Факултет организационих наука (130.000–143.000), Фармацеутски (145.000), Ветеринарски (120.000), Филолошки и Филозофски факултет (око 119.000).

Не треба заборавити ни оне факултете који деценијама уписују највише студената, попут Економског и Правног факултета, на којима су школарине 112.000, односно 91.000 динара. Управе се правдају објашњењима да је цена студија годинама непромењена, као и да се та средства и средства из сопствених прихода користе за бесплатне уџбенике, стипендирање најбољих студената и оних који остану без буџета са 48 бодова, какав је случај на Правном факултету у Београду.

----------------------------------------------

Кришке буџетског колача

Средства која ће из буџета добити факултети распоређена су у осам ставки:

Накнаде у натури

Социјална давања запосленима

Накнада трошкова за запослене

Награде запосленима и остали посебни расходи

Стални трошкови

Трошкови путовања

Услуге по уговору

Материјал