„Ресавицу” потапају дугови

Судски извршитељи и адвокати најавили су директору и заменику директора Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица” да ће им 29. децембра испразнити канцеларије. Доћи ће са пресудама судова да попишу имовину која ће бити однета и продата у бесцење. Тако би се рударима исплатио неплаћени сменски рад, а адвокати би наплатили своје хонораре. Челници два синдиката су о овом проблему прошлог понедељка упознали министра енергетике и рударства Александра Антића на састанку у Београду. Присуствовало је цело пословодство „Ресавице”, са директором Стеваном Џелатовићем и приватизациони саветник Викторина Дунић.

Постављено је, кажу, много питања, али одговора и договора није било. Ако извршитељи однесу све рачунаре и осталу опрему из 11 канцеларија „Ресавице”, настаће хаос. Они који су тужили фирму можда ће, мање или више, да наплате своја потраживања на која чекају годинама, али тако угрожавају и оне које нису тужили.

ЈП ПЕУ „Ресавица”, које обједињује девет јамских рудника угља у Србији, једно је од 17 предузећа које држава од поверилаца штити до 30. маја 2016. године. До тог рока ове неприватизоване фирме би требало коначно да буду продате. У њима је укупно 21.500 радника, половина од тог броја је у РТБ „Бор” и „Ресавица”.

Ако купаца не буде – следи им стечај.

– Немамо решење без помоћи државе – и овом приликом су завапили представници пословодства и синдикалци „Ресавице”.

У Министарству привреде су најавили решење за седам од 15 предузећа под заштитом од поверилаца до краја године, што би требало да значи да ће за њих бити купаца, али међу њима сигурно неће бити „Бора” и „Ресавице”. Да су рудници „кост у грлу” влади Александра Вучића зна и ММФ, а то не крије ни премијер.

Шта ће бити са „Ресавицом” није јасно ни члановима Фискалног савета. До 2011. држава је годишње „Ресавицу” помагала са две милијарде динара, а у последње три са 4,5 милијарди. Субвенције тачно покривају фонд зарада. Ове године држава је привреду помогла са 13,6 милијарди, а за 2016. је планирано 14,5 милијарди. Од те суме „Ресавици” је догодине намењено 4,47 милијарди динара, колико и прошле године, што ће, као и ранијих година, бити потрошено за плате и одржавање.

У Транспарентности Србија су, анализирајући прошле године финансијске извештаје јавних предузећа, нашли да се „Ресавица” понашала расипнички. Тако је у 2013. години вишеструко премашила планиране издатке. Уместо предвиђених 450.000 динара, ово предузеће дало је 3,4 милиона динара за спонзорства, уместо планираних 500.000 динара за поклоне, потрошено је 2,2 милиона динара. На репрезентацији се баш није штедело. Чашћавало се, јело и пило у тој години чак за 23 милиона динара, што је три пута више од збира: донаторство, спонзорства, реклама, хуманитарне активности.

Економисти неолибералног опредељења лако би ослободили Александра Вучића несанице због „Ресавице”. Продали би је за један евро, а у случају да њених девет рудника са 4.100 запослених нико неће – уследио би им катанац. Али, катанац на „Ресавици” покренуо би сеобу из источне и из западне Србије. Рудници „Ресавице” се простиру од Зајечара до Сјенице.

Министар рударства и енергетике Александар Антић поручио је летос рударима „ Ресавице” да је држави стало да то предузеће са девет рудника сачува „јер је стратешки интерес Србије”.

Да ли ће држава у томе успети до краја маја 2016. – остаје да се види.