Из државне касе странкама 11,5 милиона евра

Од 23,5 милиона евра, са колико су укупно прошле године располагале странке у Србији, 11,5 милиона евра (84 одсто) добиле су из буџета. Партије су за свој рад у 2014. години од прилога и чланарина сакупиле 440.000 евра (три одсто) и свега 145.000 евра (један одсто) као донације правних лица, наводи се у објављеном извештају Агенције за борбу против корупције о контроли финансирања политичких субјеката у 2014. У овој анализи, осим редовне контроле финансирања странака и група грађана, налазе се и извештаји о прошлогодишњим трошковима изборних кампања у републици и на локалу.

Коментаришући статистику прихода партија, Зоран Стојиљковић, члан одбора Агенције, рекао је да утврђени резултати иду у прилог оцени о томе да парламентарне странке саме одлучују и себи додељују финансијске бенефите.

„Ни сваки стоти динар, или мање од 200.000 евра, странке и групе грађана прикупе од чланарина, иако је према проценама аналитичара, чак 10 до 15 одсто пунолетних грађана Србије у чланству неке од партија”, истиче Стојиљковић.

На основу изборних резултата, готово три четвртине укупних средстава из јавних извора отпало је у највећој мери на Српску напредну странку и коалицију око Социјалистичке партије Србије, а знатно мање на

Демократску странку, Социјалдемократску странку и Демократску странку Србије.

„Осим њих, јавни новац добило је још десетак релевантних регионалних играча, док су сви остали политички субјекти тек организацијске и финансијске макете”, наводи Стојиљковић.

Према налазима Агенције, целокупна изборна кампања у Србији кошта између једне и три милијарде динара, то јест од десет до двадесет милиона евра.

Од тога, око милијарду динара се потроши на председничке изборе, а нешто више од две милијарде на парламентарне изборе. Од тога је у прошлогодишњој кампањи готово половину новца (942 милиона динара) потрошио само СНС, што одговара и оствареном изборном резултату, како примећује Стојиљковић.

Што се тиче могућих повреда закона, највећи број странака и група грађана оглушио се о законску обавезу да пет одсто добијених буџетских средстава за редован рад искористи за стручно усавршавање и оспособљавање, међународну сарадњу и рад са чланством.

„Контролом спецификације трошкова поставља се питање да ли су ти износи стварно наменски утрошени јер су њима куповане улазнице за посету Музеју воштаних фигура, Зоолошком врту, аквапарку и одлазак на фудбалске утакмице”, пише у извештају.

Такође, додаје се, уочено је да се поједине партије, као и ранијих година, баве активностима које се не могу сматрати политичким, попут хуманитарних давања и многобројних лекарских прегледа.

„Агенција је у више наврата јавно осуђивала ову врсту понашања, тражила од политичких странака изјашњење, а од надлежних државних органа да покрену поступке из своје надлежности”, закључује се у публикацији.