Колико зарађују српски адвокати у хашким процесима

Прича се да су се, поред баснословно плаћених судија и тужилаца, и многи српски адвокати, па чак и неки окривљени, обогатили у хашким процесима. Помињу се суме од чак 20.000 евра месечно за одбрану оптуженика такозване највише категорије, оних који су оптужени за командну одговорност.

Адвокати нерадо јавно причају о финансијској страни хашких суђења. Ипак, они с којима смо разговарали наводе занимљив податак да су тарифе које се наплаћују у Србији у предметима исте тежине неколико пута више него у Хагу. Разлика је само у обиму посла. Познато је да се у Хагу суди сваки дан, док се у поступцима с приближно истом запрећеном казном у Србији одржи око 15 рочишта годишње. Започети сат је 61.500 динара у предметима пред српским правосуђем, а хашка тарифа, у време кад је била највиша, износила је 120 евра по сату. Уз то, адвокатима се за боравак у Хагу обрачунава и дневница од око 150 евра.

Трибунал је до сада неколико пута мењао систем рада кад је реч о финансирању одбране.

Према последњем, предмети су подељени према тежини, а одбрани се одобравају средства у складу с проценом предмета и обима чињеничних и правних питања. То је административна процена и одређују је чиновници који раде у Секретаријату.

„Имате одређени број сати за које треба да се спроведе истрага, одређен број људи у тиму и у складу с тим предвиђени су сати за рад и тарифа по којој се то наплаћује. Главни адвокат у сваком хашком предмету прима исту суму новца. Разлика је само у обиму посла – да ли ћете радити месец дана, три или шест месеци”, каже за „Политику” адвокат с дугогодишњим искуством у Хашком трибуналу.

У једном предмету окривљеном је одобрено право на адвоката, коадвоката и још пет чланова помоћног особља, док је у другом поступку одобрен ангажман за само три особе. То процењује секретаријат. Тужиоци, према неким проценама, имају на располагању пет пута више новца од одбране јер у сваком предмету имају по педесетак истражитеља, аналитичара, саветника и преводилаца. Када је реч о финансијама, кажу наши саговорници, тешко је рећи да ли постоји или не постоји једнакост оружја. Тужилаштво никад не зна колико ће трајати истрага и како испланирати трошкове док не почне суђење, а одбрана се тек тада укључује.

„Више се исплати бранити у Србији него у Хагу, ако имате свакодневна суђења. Тамо се суди по 25 дана месечно и количина посла много је већа него овде. Тамо имате један предмет који би по количини посла могао да се упореди с поступком против Мирослава Мишковића, власника ’Делта холдинга’, али онда радите само то и ништа друго”, наводи наш саговорник.

У јеку хашких суђења кружиле су приче да су адвокатске зараде толико високе да су се неки адвокати чак сами препоручивали за одбрану и нудили окривљенима да с њима поделе новац који Трибунал исплати. Тако би се обогатили и клијент и адвокат. Помињане су и неке истраге вођене у том правцу, али није познато да је нешто утврђено.

„У Хагу су се појављивали разни браниоци. Ако су се такве ствари и дешавале, то су били само изузеци у предметима нижег нивоа, док је у великим предметима тако нешто немогуће. Хашка плата изгледа примамљиво, али посао је огроман. Ако радите испод цене, онда немате квалитет, и то би увек било на штету окривљених”, каже један од адвоката с којима смо разговарали.

Хашки трибунал платио је у потпуности одбрану оним окривљенима који то не могу сами да финансирају, а они чине већину. Некима је одбрана плаћена делимично. Да би неко од Хашког трибунала добио новац за одбрану, мора да прође врло детаљну и свеобухватну анализу имовинског стања којом мора да докаже да нема пара. Потребно је да достави све информације о својим рачунима, приходима, покретној и непокретној имовини, па чак и о ономе што поседују чланови његове породице. Онда Секретаријат трибунала спроводи своју истрагу, па одлучује да ли ће међународни суд сносити трошкове одбране или не.

Хашки трибунал би до 2017. године требало да затвори своја врата, после чега ће га наследити такозвани Резидуални механизам. О томе колики ће бити буџет тог механизма још се ништа не зна, али је према неким проценама прошле године за њега издвојено око 54 милиона долара. У току су првостепени поступци против Ратка Младића, Радована Караџића, Горана Хаџића и Војислава Шешеља, а очекује се заказивање новог суђења Франку Симатовићу и Јовици Станишићу.

Кроз Схевенинген прошло 180 особа

Особе које терети хашко тужилаштво смештају се у притворску јединицу у Схевенингену поред Хага. Они који су осуђени казне издржавају у затворима у некој од европских држава с којима Трибунал има потписан споразум. Дневни распоред у Схевенингену укључује боравак на свежем ваздуху, вежбе, медицинску негу, радну терапију, духовно саветовање, одговарајуће услове за припремање одбране, информатичку опрему и обуку, посете, рекреацију и спортске активности. Притвореници имају приступ сателитским ТВ станицама и штампи с подручја бивше Југославије.

Први становник Схевенингена у априлу 1995. године био је Душко Тадић. Од тада до данас ту је боравило 180 особа. Од овог броја 141 особа била је оптужена за ратне злочине, било је 36 притворених сведока, а њих 13 било је оптужено или осуђено за непоштовање суда. Притвор тренутно може да прими 52 особе и оне се не раздвајају на основу етничке, националне или верске припадности.

Притворска јединица има неколико спратова и на сваком се налази више ћелија. Кад се ћелије ујутро откључају, притвореници се могу слободно кретати по свом спрату. Притвореници са свих спратова учествују у заједничким активностима, као што су часови енглеског језика или верске службе, а притвореници са сваког појединачног спрата дневно проводе по један сат у активностима на отвореном простору. Током дана могу примати у посету чланове породице и пријатеље или се састајати с адвокатима. Током читавог дана, притвореници могу да гледају телевизију. Иако се у притворској јединици могу користити компјутери, приступ интернету није дозвољен. Ћелије се закључавају у раним вечерњим сатима и остају закључане до следећег јутра.

Зараде адвоката по започетом сату

Главни бранилац са 20 или више година професионалног искуства   97 евра

Бранилац са 15–19 година професионалног искуства  89 евра

Бранилац са 10–14 година професионалног искуства  80 евра

Бранилац који има до девет година професионалног искуства  71 евро

Субранилац 71 евро

Фиксна бруто сатница за помоћнике и истражитеље

(у овај износ укључени су општи канцеларијски трошкови)

Истражитељ са 10 или више година професионалног искуства 25 евра

Истражитељ са пет до девет година професионалног искуства 20 евра

Истражитељ који има до четири године професионалног искуства 15 евра

Финансирање одбране

Трибунал у потпуности покрио трошкове за 81 особу

Трибунал делимично покрио трошкове за 40 особа

Одбрану сама финансирала двојица оптужених

Правну помоћ није тражило 10 особа

Хашка статистика

Укупно оптужених 161

Број осуђених 80

Број ослобођених 18

Оптужнице повучене против 36 особа

Поступак у току против 14 особа

Број предмета прослеђених националним судовима 13