Еколошка паника у Кини

Од Италије, преко Балкана, све до Индије и Кине – ових дана је безмало свеједно куда се шетате. Колико год Милано био различит од Пекинга, а Сарајево од Делхија, многи велики градови у тим државама потпуно су прекривени смогом.

Неких разлика ипак има. Зависно од тога шта је извор загађења, саобраћај или индустрија, те којим се тачно хемикалијама барата по фабрикама, разликује се боја смога који је обавио кинеске градове. Кинези саркастично дискутују да ли је за око лепши и за плућа угоднији пурпурни застор над Нанђингом или класични сиви који гуши Пекинг.

Смог на овако широком потезу као да још једном упозорава на значај недавно завршеног самита у Паризу, где се 195 држава света споразумело о мерама којима ваља сузбијати климатске промене. Први пут је постигнут тако широк међународни консензус о обуздавању загађења гасовима стаклене баште. Међутим, кључне мере на том плану државе ће спроводити без правне обавезе да их истерају до краја и без притиска неког међународног тела које би контролисало да ли су се тог посла озбиљно прихватиле. А гасови стаклене баште нису ни сва загађујућа испарења која трују ваздух и становнике ове планете.

Кина је пропустила да на време развија еколошку свест и зато се сада суочава с еколошком паником. Материјално ситуирани Кинези масовно купују кућне системе за пречишћавање ваздуха, желећи да макар у својим домовима буду ван домашаја тешког загађења. Они који могу да бирају посао одлучују се за радна места на којима постоје такви филтери. На улици помоћи нема. Нарочито ових дана у 50 великих градова и индустријских центара потпуно застртих непробојним покровом смога, због чега су школе позатваране, а њиховим житељима препоручено да не излазе из куће без преке потребе.

Из продавница, без обзира на њихову цену, све лакше нестају и кућни системи за пречишћавање воде. Навелико се траже и флаширана вода, увозно воће и, уопште, храна јер се Кинези брину и да су земљиште и реке у њиховој домовини превише загађене да би се јело ишта што је на њима успевало.

Тај страх је документарац „Под куполом”, посвећен кинеској еколошкој мори, претворио у хит на интернету, где је постављен и потом преузет за гледање у више од стотину милиона наврата. Након тога је мистериозно нестао с мреже, што је стављено на терет хакерима у служби кинеских власти.

Пекинг је већ дуго под оптужбама да игнорише уништење животне средине како не би обуздавао индустрију и угрозио израстање у глобалну привредну велесилу. Тај циљ је достигнут, али је Кина платила високу цену, поставши највећи светски емитер штетних гасова стаклене баште. Становници метропола неће да кроче напоље без маске преко лица, а сумња се и да загађен ваздух убија и по 4.000 особа дневно.

Мада јој се пребацује да мало шта предузима, осим што затвара фабрике и зауставља саобраћај у Пекингу за велике смотре, попут прославе победе у Другом светском рату јесенас, Кина не игнорише овај проблем потпуно. Обећала је да ће након 2030. године почети да смањује количине гасова стаклене баште које испушта у атмосферу. Подигла је порез на гориво, на поједина постројења је ставила катанац а постала је и светски шампион по улагањима у еколошке изворе енергије, каква је соларна. Али, две трећине енергије Кина и даље добија из угља.

Да више не намерава да скреће поглед пред еколошком катастрофом – верује се да су локални званичници, неометани прекорима с врха, до сада често спречавали судове да гоне загађиваче – Пекинг показује и тиме што су пре неколико дана тужиоци у источном делу земље, који је међу најпогођенијима загађењем, покренули поступак против једног од окружних надзорних тела за екологију, осумњиченог да није спроводило своју дужност. То је преседан не само у области животне средине, пошто никада раније није држава тужила сопствено тело у име јавног интереса. Ако докажу да је он угрожен, еколошке групе од јануара, на основу одлуке кинеског врховног суда, имају право да подносе тужбе и пре него што се загађење догоди, под условом да има довољно индиција да оно следи.

Делхи се „дави”, власти тврде да је кривац слама

Њу Делхи се дави. Становници индијске престонице отежано дишу, мучи их пецкање у очима... Кроз жуто-сив ваздух сунце никако не успева да се пробије. Смог је овог децембра баш озбиљно налегао на индијску метрополу.

Саобраћај мало-мало па застане, нервозни возачи бесомучно притискају сирене, али огромне гужве и застоји нису последица неких ограничења које су власти прописале како би ублажиле количине смога у ваздуху. То је у Делхију нормална свакодневица.

Индијске власти засад одбијају да се озбиљније суоче са овим проблемом и не желе да признају да је можда аутомобилска лавина највећи кривац за катастрофално стање ваздуха. Статистика потврђује такав закључак: дневно се у Њу Делхију региструје по хиљаду нових аутомобила.

Без обзира на ово окретање главе у страну, чињенице су неумољиве. У последњих десет година, тврде стручњаци, концентрација фине прашине у ваздуху повећана је за чак 50 одсто.

На све критике власти одговарају да је Индија још далеко од статистике која би говорила о превеликом броју аутомобила. У развијеном, западном свету, на хиљаду становника има између 600 и 800 возила – у Индији тек седам аутомобила на сто становника.

У недостатку правих аргумената којима би објаснили велико загушење у Делхију власти налазе занимљива објашњења. Највише се говори о томе да су главни кривци за децембарско „дављење” престонице – сељаци. Власти тврде да они, у околини главног града, бесомучно пале ђубре и сламу и тако гуше престоницу Индије.                Ж. Р.

Сарајевски смог не јењава три недеље

Сарајево – Најдужи период магле и смога у последњих неколико година у Сарајеву, који траје већ трећу седмицу (са прекидом од два дана), бележи се и ове зиме. Концентрација загађујућих честица у ваздуху повећана је изнад дозвољених вредности и у Зеници, Лукавцу и Тузли, за коју се говори да је један од најзагађенијих градова у Европи. Крај овог таласа се још не назире, јер метеоролози тврде да до почетка следеће године неће бити промене времена која би могла да прочисти ваздух и смањи штетне последице на здравље људи. Власти Кантона Сарајево одлучиле су због тога да до даљег затворе школе, а упозорења која су на снази подразумевају ношење заштитних маски и што краће задржавање напољу, мању употребу аутомобила, искључење из саобраћаја за возила са мотором испод стандарда „евро три” и контролу котларница. Мали број грађана се, међутим, придржава тих препорука. 

Према тврдњама надлежних, мерни уређаји показују да су сви загађивачи у границама дозвољених вредности осим једног, лекари и еколози кажу најопаснијег. То су честице ПМ10 (смеша дима, чађи, прашине, соли, метала) чијем дугом задржавању у атмосфери погодује магла, а она је опет неизбежна, јер је у случају престонице БиХ реч о котлини, са свих страна окруженој планинама. Из здравствених установа наводе да је број пацијената уобичајен за ово доба године и да није повећан због смога. Међутим, поједини лекари упозоравају да те најситније честице продиру дубоко у плућа, где се нагомилавају и дугорочно гледано узрокују опструктивну болест плућа. Неки подаци показују да се број оних који пате од те болести на подручју Кантона Сарајево последњих година увећао.

Загађење ваздуха у главном граду БиХ потиче углавном од аутомобилских издувних гасова и из димњака пошто становништво због тешке економске ситуације користи најјефтиније енергенте попут угља лошег квалитета. Колико год за све било лоше што је индустрија замрла, са становишта заштите животне средине то је срећна околност, јер би загађење било још веће.      А. М.