Децембарски вашари још од цара Албрехта

Суботица – Пред новогодишње и божићне празнике вероватно нема места у ком се не организује нека врста вашара. Није то никакав изум савременог потрошачког друштва, још 1296. године цар Албрехт дозволио је бечким трговцима и занатлијама да организују децембарски вашар, објашњава за „Политику” др Леда Шилинг, етнолог и антрополог из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе. Ова дозвола претеча је онога што данас познајемо као божићне вашаре.

И док су то сада углавном места глобалне, униформисане понуде на којима се купује и оно што нисмо знали да нам недостаје, некада није било тако. Леда Шилинг стекла је докторат из етнологије управо на тему вашаришта у Бачкој, а њихов настанак и развој пратила је кроз пример три слободна краљевска града, Новог Сада, који овај статус добија 1748. године, Сомбора, који статус стиче годину дана касније и Суботице која је слободни краљевски град од 1779. године.

– Повеља о статусу слободног краљевског града је била важна за развој вашара јер приход од њих одлази граду, а одређено је да могу да се одржавају три до четири пута годишње. Помоћу вашарских и других привилегија ова три града постају најзначајнији у Бачкој – објашњава Шилинг.

Међутим, одржавање вашара датира много дубље у прошлост и први податак о томе је дозвола за одржавање вашара на данашњој територији Бачке је из 1010. године. У том периоду вашари су се одржавали недељом, и били су смештени обично уз цркву. Најстарији писани помен о неком вашаришту у Бачкој бележи историчар Иштван Ивањи – 1433. године један трговац плаћао је фалсификованим новцем на вашару у Бачу.

– Одржавање вашара била је прилика да људи на једном месту пронађу и купе све оно што им је потребно за домаћинство. Вашаришта су имала свој занатски део и део за продају стоке. Шта се излагало можемо да пратимо и по називима улица, као лицидерска, кујунџијска, папучарска, у којима су се концентрисале поједине занатлије. Време њиховог одржавања било је тачно утврђено, па се зато и време мери од вашара до вашара, а рецимо и плата служинчади понекад се уређивала тако да је осим новчаног израза подразумевала и да им се купи неки одевни предмет. О обиму трговине на овим вашарима говори и да је више стотина сточних грла променило власника – износи Леда Шилинг.

По данашњим мерилима, били су то прави шопинг молови где се могло наћи све, од лицидерских срца до лабошки, папуча, одела до краве са телетом. Вашари доживљавају свој процват крајем 19. и почетком 20. века. У Буњевачком календару с краја 19. века помиње се око 200 вашаришта. Начин одржавања вашара био је прецизно одређен, јер Аустроугарска монархија ништа није препуштала случају, па је 1874. године посебним законом прописала да у сточном делу морају бити одвојене животиње из места и оне које се доводе са стране. Одређена је висина ограде, обавезно присуство ветеринара, а „ако не постоји, нека се запосли лекар”.

Нису само купци и продавци волели вашаре, исто толико радовале су им се и градске управе, јер плаћао се закуп вашарског места, надокнада за свако грло стоке изведено на вашар, а на „трошаринама” се наплаћивао улазак у град. Шилинг објашњава да те таксе нису биле високе, али је град зарађивао пошто су вашари значили и велики промет људи и робе.

Осим економске стране, као места масовног окупљања, вашари су имали и значајну улогу у друштвеном животу.

– У Сомбору, међу буњевачким живљем постојао је обичај „девојачког вашара” када би они који су живели на разбацаним салашима долазили да упознају девојке за удају. Вашари су били места и на којима су се приказивали и ширили нови употребни предмети, али и где је могла да се купи књига као први писани материјал који стиже у домаћинства – објашњава Леда Шилинг.

Вашари су одавно изгубили своје престижно место и у економском и друштвеном животу заједнице. Данас само ретки опстају, попут вашара у Бачкој Тополи сваке друге седмице у месецу, у Дебељачи шест пута годишње и увек петком, или у Руми сваког трећег у месецу. Понеки вашари прерасли су у међународне манифестације, попут новосадског Пољопривредног сајма који корен вуче управо из некадашњег вашара на крају Футошке улице. Уместо вашара, данас постоје разне фестивалске манифестације, попут оног у Гучи, кобасицијада у Турији или Дани лудаје у Кикинди.