Ко (не) штити државне оранице

У Скупштини Србије посланици су јуче разматрали чак 99 амандмана на предложене измене закона о закупу пољопривредног земљишта.

Питање око кога се ипак најоштрије полемисало јесте – да ли ће предложени прописи сада омогућити странцима да купују српске оранице.

На критике опозиције да ће се после усвајања прописа то и догодити, из СНС-а је поручено да је суштина проблема са којима се Србија суочава лоше испреговаран Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), а не нова законска решења о закупу државног земљишта.

Како је пренео Танјуг, заменик шефа посланика СНС-а Александар Мартиновић истакао је да је ССП потписан „на брзину”, без заштитних клаузула, како би био „ветар у леђа” Борису Тадићу и ДС на тадашњим изборима. Навео је да су странци управо у периоду од 2001. до 2012. године куповали пољопривредно земљиште, и то махом хрватске компаније.

– Ко је омогућио бројним компанијама из Хрватске да постану власници српских брендова, пољопривредних комбината, земљишта –  питао је Мартиновић пошто је Олена Папуга из Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) предложила амандман да закупци пољопривредног земљишта не могу бити страна физичка и правна лица. Он је рекао, наводи ова агенција, да су се све те куповине догодиле управо за време власти ДС и ЛСВ када су српске брендове „покуповали Емил Тедески, Ивица Тодорић и још неколицина хрватских бизнисмена”.

Реагујући на овакве оптужбе посланица ДС Александра Јерков рекла је да је „СНС направљен искључиво да би се подржао ССП”. Мартиновић је на то одговорио да посланичка група „Напред Србијо” тада није гласала за ССП, који је био један од разлога раскола и поделе у СРС-у.

– Није тема ССП. Хајде да причамо да ви данас 30 одсто земљишта дајете некаквим људима – рекла је Јерков и додала да је ДС убеђен да предложени закон наноси велику штету пољопривредницима и да ће корист од њега имати само изабрани партнери СНС-а.

Влада је прошле недеље усвојила 14 од 99 пристиглих амандмана, а међу њима и онај који ће омогућити да више фирми (а не само једна, како је првобитно предложено) добију могућност закупа до 30 одсто државног земљишта у свакој општини до 30 година. Главна примедба опозиционих странака и пољопривредника била је управо на тај предлог према коме се само једном правном лицу омогућава дугорочно узимање ораница у најам. Прихваћена је и иницијатива да се пољопривредницима који буду желели да купе земљу рок за отплату продужи са пет на 10 година.