Сви млади у мајсторе

Ко каже да за младе нема посла? Има, на пример, у грађевинарству ако су вични зидању, тесарском, армирачком или каквом другом мајсторском умећу и довољно храбри да раде на висини, пењући се по скелама. Добар водоинсталатер, молер, керамичар не треба да брине за упослење: биће сваки свуда тражен и ако ради приватно. За ливце, топионичаре, вариоце и друге спремне да раде у посебним (нездравим) условима – нема зиме.

Недавно се седам дрвопрерађивачких фабрика из ужичког краја ујединило око једне намере: недостаје им стручног кадра у производњи, па у сарадњи с Министарством просвете и швајцарским пројектом желе да се покрене такав образовни профил у овдашњој Техничкој школи. Хоће да створе стручњаке који ће знати да раде више сродних послова у индустрији намештаја, па да их после завршене средње школе одмах запосле. Спремни су да за тридесетак таквих, цело одељење, обезбеде радна места. Министар просвете Срђан Вербић, који је присуствовао представљању те намере у фабрици намештаја „Атлас” у Севојну, подржао је отварање тог одељења у Техничкој школи већ од наредне јесени, па ових седам заинтересованих фирми похвалио као друштвено одговорне.

Има наде, такође, и за оне који би пољопривредом да се баве: малинарством, пчеларством, лековитим биљем. Писали смо да је швајцарски ПСД програм у југозападној Србији у гајењу малина упослио на стотине младих, преко хладњача им обезбеђујући репроматеријал и опрему, саветодавца и извозно тржиште. Заинтересованима за пчеларење су дате кошнице, ројеви, стручни савети, осигуран пласман меда. Неки млади сами увиђају да од гајења жалфије, хељде, ораха, шумских јагода може бити вајде, па на сеоским имањима крећу у те послове свесни неизвесности посла у струци.

И док тако они са средњом стручном спремом и мајсторским звањима лакше долазе до посла, факултетска диплома у ово време не нуди посебне шансе. На стотине правника, лекара, учитеља, економиста годинама чека на бироу у овом крају. Говорили су им некад родитељи: „Учи да боље живиш и лакше дођеш до посла“, а кад су ти најбољи ђаци студије завршили и висока звања стекли, сада гледају како много лакше до посла и пара долазе они којима је двојка била важнија од петице.

У безизлазу система нарочито су се нашли „друштвењаци“: са завршеним гимназијама, педагошким школама, друштвеним факултетима. Многи млади их и у ово време уписују и завршавају, а перспектива за посао им није ружичаста. Тако се један млади Ужичанин са завршеним учитељским факултетом и дугим стажом на бироу рада прихватио пчеларења, дипломирани агроном из Ариља гајења малина, а шумарски инжењер и професор енглеског језика раде као трговци у једној ужичкој трговини.

Зато смо у „Атласу“ у Севојну, поздрављајући стварање услова за упошљавање младих мајстора, министра просвете Срђана Вербића подсетили и на оне друге кадрове, које привреда неће. Како да овакве добре идеје проширимо и на друштвене делатности, питали смо министра који, очигледно, овакво питање није очекивао: – Друштвене делатности су, такође, интересовања наших ђака и оне нису толико оријентисане према стручном образовању, према производњи. За њих треба наћи неку другу врсту праксе – кратко је одговорио Вербић.