Комора као парафискални намет

Нацрт новог закона о привредним коморама најављује привредницима да ће имати обавезу да финансирају функционисање Привредне коморе Србије. Тиме се она ставља у монополски положај, супротно уставу, али и трезвеном размишљању сваког привредника и грађанина ове земље. Штавише, висину месечне чланарине одређиваће руководеће тело коморе, уколико законски текст буде усвојен у скупштини.

Овим нацртом челници Привредне коморе Србије, уз подршку министра Сертића, који је био председник те установе, надају се да ће обезбедити дугорочно финансирање организације која не функционише по принципима који претпостављају коморско удруживање на слободном тржишту, за шта се ова влада залаже. Тиме се у неравноправан положај доводе друге коморе привредника и предузетника, као и слободна воља појединаца да се удружују у организације које ће најбоље заступати њихов интерес. Овде се препознаје тежња одређене интересне групе да себи обезбеди сигурну будућност.

Оваквим потезима јача једна парадржавна организација која не поштује основне критеријуме еснафског организовања. Јер основно правило је да удружени представници неког еснафа могу сами да бирају своје руководство у складу са њиховим постигнућима и биографијама. У случају ПКС, то би требало да буде неко ко је стекао углед својим привредним делатностима, а не неко кога политичка олигархија процењује подобним.

С друге стране, и поред тешкоћа, реформски потенцијал ове владе се још увек огледа у предизборним обећањима. Зашто се онда, када се тежи рационализацији и децентрализацији, реформска начела потпуно урушавају на примеру Привредне коморе Србије, а намеће се централизовани модел уз непотребне обавезе привредницима, чиме се они додатно подстичу да иду у сиву зону?

Преписивање закона који важе у другим земљама не значи да ће њихова примена у Србији довести до неког побољшања, у овом случају за привреду. Чак напротив, модели коморског удруживања су прилагођени степену економског развоја друштва. Упоређивање Србије, која још није завршила процес транзиције, с најбогатијим земљама у Европи и свету, крајње је неумесно, а неприлагођена примена њихових модела продукује више штете него користи. Тиме долазимо да најзагонетнијег питања за потезе ове владе: зашто готово свака реформска идеја добије увек неки елемент који је суштински подрива када се преточи у закон?

Центар за развој Србије