Komora kao parafiskalni namet

Nacrt novog zakona o privrednim komorama najavljuje privrednicima da će imati obavezu da finansiraju funkcionisanje Privredne komore Srbije. Time se ona stavlja u monopolski položaj, suprotno ustavu, ali i trezvenom razmišljanju svakog privrednika i građanina ove zemlje. Štaviše, visinu mesečne članarine određivaće rukovodeće telo komore, ukoliko zakonski tekst bude usvojen u skupštini.

Ovim nacrtom čelnici Privredne komore Srbije, uz podršku ministra Sertića, koji je bio predsednik te ustanove, nadaju se da će obezbediti dugoročno finansiranje organizacije koja ne funkcioniše po principima koji pretpostavljaju komorsko udruživanje na slobodnom tržištu, za šta se ova vlada zalaže. Time se u neravnopravan položaj dovode druge komore privrednika i preduzetnika, kao i slobodna volja pojedinaca da se udružuju u organizacije koje će najbolje zastupati njihov interes. Ovde se prepoznaje težnja određene interesne grupe da sebi obezbedi sigurnu budućnost.

Ovakvim potezima jača jedna paradržavna organizacija koja ne poštuje osnovne kriterijume esnafskog organizovanja. Jer osnovno pravilo je da udruženi predstavnici nekog esnafa mogu sami da biraju svoje rukovodstvo u skladu sa njihovim postignućima i biografijama. U slučaju PKS, to bi trebalo da bude neko ko je stekao ugled svojim privrednim delatnostima, a ne neko koga politička oligarhija procenjuje podobnim.

S druge strane, i pored teškoća, reformski potencijal ove vlade se još uvek ogleda u predizbornim obećanjima. Zašto se onda, kada se teži racionalizaciji i decentralizaciji, reformska načela potpuno urušavaju na primeru Privredne komore Srbije, a nameće se centralizovani model uz nepotrebne obaveze privrednicima, čime se oni dodatno podstiču da idu u sivu zonu?

Prepisivanje zakona koji važe u drugim zemljama ne znači da će njihova primena u Srbiji dovesti do nekog poboljšanja, u ovom slučaju za privredu. Čak naprotiv, modeli komorskog udruživanja su prilagođeni stepenu ekonomskog razvoja društva. Upoređivanje Srbije, koja još nije završila proces tranzicije, s najbogatijim zemljama u Evropi i svetu, krajnje je neumesno, a neprilagođena primena njihovih modela produkuje više štete nego koristi. Time dolazimo da najzagonetnijeg pitanja za poteze ove vlade: zašto gotovo svaka reformska ideja dobije uvek neki element koji je suštinski podriva kada se pretoči u zakon?

Centar za razvoj Srbije