Српски форензичари раме уз раме са колегама из ФБИ

Марина Савић, ДНК аналитичар из Националног криминалистичко-техничког центра (НКТЦ) МУП-а Србије, пре годину дана у српску форензику увела је методу добијања ДНК узорка са чауре од испаљеног метка, коју у свету користи амерички ФБИ, као и холандски и шведски истражитељи. Марина је унапредила холандски метод и доказала да деловање високе температуре приликом испаљења метка није пресудно за добијање ДНК профила са чауре, већ да су главни фактори величина контактне површине, количина и врста биолошког трага који је остављен. На овај начин, како тврде у НКТЦ-у, до сада су откривени починиоци више тешких кривичних дела.

Кроз ДНК-а лабораторију НКТЦ-а годишње „прође” око 950 предмета, што је оптимално, како се на резултате не би чекало дуже од две недеље. Смештена у бомбардовањем оштећеној згради, ова лабораторија у Улици кнеза Милоша у Београду, једна је од најсавременијих у Европи. Тако и изгледа, макар судећи на основу виђеног у популарним америчким телевизијским серијама о форензичарима.

„ДНК лабораторија је дизајнирана по високим стандардима, такозваних „чистих соба”, у којима постоји посебан систем за филтрирање ваздуха и регулацију притиска и температуре, чиме се спречава улазак ваздуха из једне собе у другу. То је неопходно да би се максимално очувао биолошки материјал и избегла његова контаминација. Зидови и подови лабораторије су направљени од посебног материјала, који онемогућава електростатичко привлачење честица”, објашњава Марина Савић, док нам узима букални брис (са унутрашње стране образа).

На овај начин, остављамо своје ДНК узорке и улазимо у лабораторију. Облачимо мантиле, капе, маске, рукавице.

„Материјал за вештачење се уноси у лабораторију кроз посебан прозор – pass boks. Он је упакован у одговарајуће обележену папирну амбалажу. То значи да су максимално поштовани услови да се избегне контаминација и кварљивост материјала”, објашњава Савићева, док улазимо у најбитнију просторију, собу за преглед материјала.

Тражећи материјал за вештачење ДНК (крв, длаке, ткива, пљувачке, епител...) њене колегинице прегледају патику која је нађена на месту где је почињено разбојништво. Наша саговорница нас још једном упозорава да ни случајно ништа не дотичемо.

Најчешће се на месту злочина нађу трагови више особа, па је за једно вештачење некада потребно урадити и више десетина анализа. Оне се обављају у строго одвојеним собама – за спорне биолошке трагове и за неспорне – референтне узорке. Лабораторијском обрадом добијају се ДНК профили, који се касније пореде. Процедура анализе ДНК материјала, ако је вештачење комплексно, траје најмање неколико дана.

Пролазимо кроз просторије у ДНК лабораторији, којих има десет. У једној од њих је и робот који се користи за анализу више узорака ДНК одједном, затим фрижидер за чување ДНК изолата, који ради на минус 70 степени.

„Наша лабораторија је једина акредитована форензичка ДНК лабораторија у Србији, по стандарду ИСО 17025. То значи да је сваки корак у процесу рада строго дефинисан и смислен, а да је налаз који добијемо валидан било где у свету”, објашњава Савићева.

У бази ДНК налази се између три и четири хиљаде профила. Званично коришћење ове базе биће могуће након усвајања закона о ДНК регистру, који је у процедури. Поређење ДНК профила кроз ову базу омогућиће ефикасније откривање починилаца кривичних дела.

„Марина Савић је једна од форензичара из НКТЦ-а, која потврђује да није све само у опреми и новцу”, каже за „Политику” Драган Мијовић, заменик начелника НКТЦ-а. Мијовић наводи да његови сарадници потврђују оно што многи користе као фразу – да су људи највећа вредност.

„За постигнуте резултате НКТЦ-а најзаслужнији су људи који овде раде. Реч је о младим особама, између 30 и 40 година. Да није њиховог ентузијазма, не бисмо били у ситуацији да пратимо све методолошке трендове, јер у материјалном смислу наше потребе, тренутно, не могу одговарајуће да буду финансијски пропраћене од државе”, тврди Мијовић.

Сутра: Злочин никад не застарева