Забрањен увоз најлошијег меса
Прерађивачка месна индустрија у Србији остаје на задовољство потрошача без јефтине сировине на којој је годинама остваривала огромне профите. Како „Политика” сазнаје према новим прописима, који су ступили на снагу 1. јануара, произвођачи више неће смети да увозе и користе најлошију категорију механички откоштеног меса (МСМ) која се користила у производњи виршли, кобасица, паризера...
Потврду ове информације добили смо у Управи за ветерину где нам је речено да се „овом одредбом уводе строжи критеријуми за произвођаче како би се обезбeдио бољи квалитет полупроизвода и производа од меса”.
Механички одвојено месо настаје када се, рецимо, са пилета одвоје његови најквалитетнији делови – филе, батак, карабатак, а остаци се под високим притиском скину са костију, најчешће леђа. Тако се добија месна смеса која се у прерађивачкој индустрији додаје прерађевинама. Такво месо не садржи квалитетне протеине, а често се у њему проналазе и веће концентрације калцијума него што је дозвољено. То се догађа, јер остаци до максимума „пролазе” кроз сепараторе па се у смеси налазе и самлевене честице костију.
Према досадашњим прописима максимална количина калцијума која је могла да се нађе у механички сепаратисаном месу била је 150 милиграма на 100 грама. Та количина је сада смањена на максимално 100 милиграма што, објашњавају стручњаци, одговара количини калцијума у чистом месу без примеса млевених костију. Овакве смесе добијају се када се месо одваја под ниским притиском. Оно је и квалитетније нутритивно. Уношење вишка калцијума кроз храну није добро, јер се тада нарушава његов однос са фосфором, а ова два елемента треба да су у равнотежи како би могли да буду оптимално искоришћени у исхрани. Друга лоша страна јефтиних месних прерађевина јесте то што имају више воде и масти, а мање протеина.
– Ти протеини нису вредни као тај састојак из бољих делова меса, већим делом су из везивног ткива. То утиче на лошију нутритивну вредност таквих производа – каже проф. Милан Балтић, шеф Катедре за хигијену и технологију намирница Факултета за ветеринарску медицину. Он истиче да би надлежне инспекције морале да утичу на прерађиваче да заиста поштују нове прописе, јер је оно што се до сада увозило и користило у индустрији је испод сваког квалитета за људску исхрану.
Последњих година увоз треће, најлошије категорије пилећег и свињског меса је драстично растао. Истовремено се повећавао и број малих произвођача јефтиних месних прерађевина, јер им је била доступна сировина по багателним ценама. Само у 2013. пет највећих прерађивача увезло је овог меса у вредности од око 13,5 милиона евра. На тржиште Србије стизало је углавном из европских земаља Аустрије, Шпаније, Данске, Мађарске па чак и из Босне и Херцеговине.
--------------------------------------------------------------------------
Притисак индустрије
Израду новог Правилника о квалитету уситњеног меса, полупроизвода и производа од меса покренули су лист „Моје газдинство” и Унија пољопривредника из Сремске Митровице. Формирана је радна група и обратили су се Министарству пољопривреде. Чедомир Кецо, главни уредник овог листа, каже да су преговори трајали седам месеци и да је било много противљења надлежних.
– Посебно је био јак притисак месне индустрије која није желела да се одрекне сировине која јој је доносила изузетно велике профите. Како истиче, цена овог меса била је око 60 динара по килограму и обилно се користило не само у индустрији већ и за производњу пљескавица у стотинама радионица од Руме, Београда до Лесковца – рекао је Кецо.
Он наглашава да је свињарство доведено у пропаст оваквим увозом и да у наредном периоду треба такође размотрити да се због све већих домаћих вишкова свиња ограничи и увоз смрзнутог меса.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


