Сутра је Бадњи дан

Православни верници у Србији сутра обележавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред најрадоснихи хришћански празник Божић - празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Патријарх српски Иринеј, који је у посланици поручио да не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу, служиће вечерње са освећењем бадњака у храму Светог Саве на Врачару, док ће на сам дан Божића предводити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

У Божићној посланици поглавар СПЦ је поручио и да су нам данас више него икад, потребни мир на земљи и добра воља међу људима и народима!

Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди”, а отпоздрављају са „Ваистину се роди”.

Етнолог Весна Марјановић објашњава да сам циклус обредних радњи започиње са божићним постом, који траје шест недеља, наставља се обележевањем Бадњег дана и Божића, да би се завршио на Богојављење, 19. јануара.

„Али, сада када живимо убрзано, сви ритуали су се свели мање више на та два празнична дана”, рекла је Марјановић Танјугу.

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посна вечера.

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се верује да су те вечери заједно живи и њихови покојници, односно преци, објашњава Марјановић.

„Сва храна која се припремала у прошлости, а која се припрема и данас има то значење везе овог и оног света”, истакла је она.

Кад је реч о самом обележавању Божића, обичај је да ујутру један члан породице одлази у цркву, да би се по повратку први пут после поста, омрсили, а обавезно је и ломљење погаче.

„Одржало се веровање да се на Божић нигде не иде и да је породица на окупу”, каже Марјановић и додаје да је у неким крајевима, на северу Србије, постојао обичај да се увече излази из куће у шетњу улицама или на коњима, док млади мушкарци тек ожењени одлазе у тазбину, где добијају дарове.

Сматра се да прва особа која за Божић дође у кућу, полажајник, успешан млади човек који треба да донесе просперитет домаћинству.

„И сам Божић је почетак свих почетака, симболише рађање, а са друге стране треба да се помогне да се природа и вегетација пробуде”, навела је Марјановић.

Како је рекла, Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један део коптске цркве.

Срби Божић обележавају од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак.

Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.