Висока казна није повећала наплату пореза

Пореској недисциплини у Србији није лако стати на пут. Не помажу ни драконске казне. Да претерано висока казна није најбоље решење за повећање државних прихода, држава је признала управо ових дана изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији. По тим изменама грађани, који од ове године не плате порез на време, ризикују да буду кажњени с најмање 5.000 динара. Донедавно минимална казна за тај финансијски прекршај износила је 50.000 динара. Максимално предвиђена казна за фирме износи 100.000 динара, наводе у Министарству финансија.

Мука је, међутим, што порезници и даље инсистирају на кажњавању уместо нечем другом, што би могло имати много већи ефекат за пореску (не)дисциплину у Србији.

Стручњаци су, иначе, већ поодавно упозоравали да је грађанима лакше платити мањи порез, а да разлика може да се надокнади повећањем пореског обухвата. Другим речима, да се порез плати и на оно што је до сада било изузето, али не из објективних разлога, већ због непотпуне пореске евиденције, односно неписане имовине. Александер Грунауер, шеф пројекта у немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ, у ауторском тексту за наш лист, наводи да њихово искуство показује да би више новца у градске и општинске касе могао донети порез на имовину, али не вишим стопама, које би додатно оптеретиле грађане, него већим обухватом. Пројекат боље наплате пореза на имовину започели су са девет општина у источној Србији. Први већи проблем на који су наишли биле су неажурне базе података пореских обвезника. Већина општина врло дуго уопште није пописивала имовину. Неке и по 15 година. Захваљујући овој акцији Сокобања је успела да повећа проценат наплате са нешто више од 12 на око 36 милиона динара. Неготин је од пореза на имовину некад наплаћивао око 50, сада нешто мање од 146 милиона динара. Мајданпек је проценат наплате утростручио.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да смањење казне за неплаћене порезе има смисла само уколико се повећа вероватноћа да ће бити откривени они који не плаћају порез, али да он не види да се нешто ради и на откривању неплатиша, као и на предузимању мера од стране надлежних. По њему, нема никаквог смисла прописивати високу казну за мали прекршај. Те и такве казне треба везати за велике обавезе које нису измирене.

Недавно усвојене измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији урађене су ради прилагођавања распона прописане казне тежини прекршаја и врсти пореског обвезника, имајући у виду да је реч о грађанима, наводе у Министарству финансија. Казна је, кажу, била непримерено висока у односу на тежину прекршаја и није у пракси доживела примену, што је био и основни разлог за измену.

Промењен је, како су објаснили, минимални износ прекршајне казне по којем ће грађани, који не уплате утврђен порез у законском року, бити кажњени новчаним износом од 50 одсто утврђеног пореза, а не мање од 5.000 динара, уместо досадашњих не мање од 50.000 динара.

На примеру пореза на имовину, који се плаћа у четири рате, дешавало се да грађани касно плате порез и постану предмет подношења захтева за покретање прекршајне одговорности. Пре измена Закона предвиђена минимална казна је износила 50.000 динара, што је по правилу вишеструко премашивало висину пореске обавезе. Садашње решење подразумева да ће онај ко не плати порез од 12.000 динара бити кажњен прекршајном казном од 6.000 динара, што је половина износа утврђеног пореза.

Физичко лице које не плати порез од 2.000 динара казниће се прекршајном казном од 5.000 динара, јер је то прописани минимум.

Пре недавно усвојених измена Закона, казна је и у једном и у другом случају износила минималних 50.000 динара.

У Министарству финансија наводе да је Закон измењен и у делу где се прекршајна казна од 150.000 динара уподобљава са одредбама закона којим се уређује прекршај, односно прекршајни налог, према којој се за правно лице може прописати казна у фиксном износу од 10.000 до 100.000 динара.

Казна, како су објаснили, за прекршај правног лица је прекорачивала законски максимум из Закона о прекршајима, којим је, између осталог, прописано да се новчана казна може прописати у фиксном износу за правно лице од 10.000 до 100.000 динара. Зато се она изменама „уподобљава” са прописаном казном и одређује у максимално дозвољен износ за правно лице од 100.000 динара.