Судије облаче тоге на јесен

Иако је министар правде најавио да ће све судије у Србији од 1. јануара носити тоге, „Политика” сазнаје да кројачи још нису узели мере судијама. Где год смо питали за тоге, у Врховном касационом, Апелационом и Вишем суду у Београду, па и у Привредном апелационом и Прекршајном апелационом суду, нико о томе ништа није чуо. Прича се да ће их најпре добити „специјалци” у згради у Устаничкој улици, то јест судије Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду, али ни о томе нема потврде.

„Желим вам да Нову годину дочекате у судијским тогама. Сутра ћемо представити прву тогу у Србији”, рекао је министар Никола Селаковић пред око хиљаду судија у Врњачкој Бањи, на саветовању средином октобра 2015. године.

Сутрадан је заиста промовисана прва тога у Србији, коју је обукла председница Управног суда Јелена Ивановић, у судници овог суда у Немањиној 9. Дугачку црну одору, са белом ешарпом, представила је студентима Правног факултета у Београду и екипи Радио-телевизије Србије, која је објавила да ће до краја 2015. године све судије у Србији добити тоге и да ће од 1. јануара бити обавезне да у њима долазе на суђења.

До краја децембра, међутим, ни у један суд нису дошли модни дизајнери и кројачи.

– Нико није долазио да нам узме мере. Први пут су судије и председници судова чули од министра у Врњачкој Бањи да ћемо од Нове године носити тоге. Сви смо били затечени том најавом, а после и прилогом на телевизији – речено је за „Политику” у једном од највиших судова у Београду.

Зато смо пред Нову годину позвали Министарство правде да питамо докле се стигло са тогама за 2.500 судија. Речено нам је да је овај посао „у току” али да још није расписан тендер. Потребно је знати тачан број судија, врсту материјала, величину, боју и модел који ће носити судије.

Тоге ће бити црне, а боје ешарпе, манжетне и паспула биће различите у зависности од ранга суда. Тако ће, на пример, судије основних судова имати плаве детаље на тогама, док ће судије виших и апелационих судова, и највишег Врховног касационог суда, имати детаље у другим бојама. Коначног дизајна, међутим, још нема.

Председница Управног суда Јелена Ивановић рекла је да ће тоге омогућити промовисање високих стандарда судијског понашања и да ће самим тим утицати на ојачање поверења грађана у правосуђе.

„Службена одећа одаје већи ауторитет, па се повећава и поверење грађана у судски систем. Са друге стране, судија у службеној одећи намеће обавезу и свим учесницима и странкама у судском поступку да својим примереним изгледом доприносе јачању угледа институције”, рекла је помоћница министра правде Нела Кубуровић приликом представљања прве тоге.

За углед правосуђа су, осим тога, потребне и примерене судске зграде и суднице.

– Тоге ће можда допринети ауторитету судова, али достојанство суда не може да се постигне ако су суднице у лошем стању, са дотрајалим и оштећеним намештајем, што можемо видети у великом броју судова у Србији. У већини европских земаља, тоге носе и судије и тужиоци, а у неким државама и адвокати. У тим земљама судије и тужиоци су одлично плаћени а суднице изгледају перфектно – каже заменик републичког јавног тужиоца др Горан Илић, председник Удружења тужилаца Србије.

Судијске тоге биле су у плану и крајем деведесетих година прошлог века. У београдској Палати правде тада је одржана чак и модна ревија, на којој су манекени представили судијама њихове будуће службене одоре. Међутим, од тога ништа није било ни тада, ни 2007. године, када је расписан тендер за судијска одела. Тоге за тужиоце и адвокате нису најављене ни тада, али ни сада.

Министар правде је у октобру у Врњачкој Бањи најавио да ће и сви запослени у судовима и тужилаштвима добити радне униформе. Вероватно је да ће и ово обећање бити испуњено, али не почетком него можда крајем 2016. године. Будући да Министарство правде тек треба да распише тендер за шивење судијских тога, може се очекивати да их судије понесу тек на јесен.

У Србији има 15 судија које већ годинама носе тоге. То су судије Уставног суда. Њихове тоге су дугачке, тамно плаве, са дугим рукавима, плавим детаљима и украсном златно-жутом траком. Жене судије имају и плаву ешарпу око врата, а председница суда преко тоге носи позлаћену колајну са медаљоном на коме је грб Републике Србије, а испод грба је натпис „Уставни суд”. Судије су дужне да носе тоге на седницама Уставног суда у којима учествује јавност.

Тоге се не смеју износити ван суда. Сваки судија је држи у орману у свом кабинету и оне се редовно носе на хемијско чишћење и поправку.

– Тоге су шивене по мери, од квалитетног вуненог материјала. Широке су и удобне, тако да се могу комотно носити и лети и зими – каже Весна Дабић из службе председника Уставног суда.

Тоге потичу из старог Рима, где нису имале везе са судом и судијама. Детаљи на тогама одавали су друштвени статус и положај Римљана. Тек много векова касније, дугачке црне одоре за делиоце правде увео је енглески краљ Хенри Осми, а сиве перике са локнама донео је француски владар Луј Четрнаести. Данас већина судија у Европи носи тоге.