Олимпијско злато мора да се брани

Осамнаест месеци Милица Мандић се налазила на првом месту светске ранг листе (до 73 кг) и што је још важније олимпијске ранг-листе (изнад 67 кг), а у олимпијску годину улази као друга на свету с олимпијском визом и обавезом да у Рију брани олимпијско злато освојено у Лондону.

То је, подсетимо, прва и засад једина олимпијска златна медаља освојена под српском заставом, која се досад само три пута вијорила на летњим олимпијским играма (Стокхолм 1912, Пекинг 2008. и Лондон 2012) и тек трећа коју су наши спортисти освојили од распада СФРЈ (Александра Ивошев 1996. и одбојкаши 2000).

Како данас гледате на свој успех у Лондону?

Од тада је прошло много времена, али радо се сећам борби и посебно лепих тренутака који су дошли после њих. Међутим, знам и да се од старе славе не живи. Од тада учествовала сам на много турнира и шампионата, морала сам стално да освајам поене, било је и лоших и лепих тренутака, а најбоље и најважније од свега је то што сам 2015. завршила као олимпијка. Квалификовала сам се за Рио.

Зар сте сумњали у то?

Нисам, наравно. Очекивала сам да ћу годину завршити међу шест најбољих на олимпијској ранг-листи и тако, међутим не бих волела да ми се 2015. понови, и то због повреда које су ме доста омеле. Чим бих санирала једну, десила би се друга, а јако је тешко враћати се такмичењима после паузе због повреде. Због њих сам целе сезоне ишла корак напред – три корака назад и стварно то није било лако иако сам имала максималну подршку тренера, читавог клуба, породице. На крају сам се „извукла” најбоље што сам могла и себи пожелела да у новој, олимпијској години будем здрава и стабилна и на физичком и на психичком плану.

За то је потребан и добар план и програм припрема и такмичења. Шта вас чека до одласка на Олимпијске игре у Рио де Жанеиро?

То је пре свега напоран рад од 1. јануара до почетка августа када ћемо кренути у Рио. На мени и тренеру Драгану Јовићу је „само” да дамо све од себе и то сваког дана да бих још напредовала и на физичком и на психичком плану. Тако ћемо „чекати” Олимпијске игре. Учествоваћу на доста турнира, а најбоља провера форме биће на Европском првенству у Швајцарској у мају. Тамо ћемо најбоље моћи да видимо где смо, на чему морамо јо да радимо и шта могу и морам да побољшам.

Да ли очекујете да ћете се за Рио припремати у друштву?

Свакако. Сигурна сам да нећу бити једини наш такмичар у теквондоу у Рију, а очекујем да ће моја клупска другарица из Галеба Тијана Богдановић успети да освоји олимпијску визу на предстојећим квалификацијама. Та девојчица је у 2015. години, у којој је први пут наступала као сениорка иако је била јуниорка, остварила оно што нико пре ње није. Освајала је медаље на европским и светским сениорским шампионатима, Европским играма, на гран при турнирима… Лакше ће нам бити да се заједно спремамо за Рио.

Већ знате пет потенцијалних противница на олимпијском турниру у Рију. То су такмичарке које су, као и ви, олимпијску визу добиле на основу олимпијске ранг-листе. Једна од њих је и Мексиканка Еспиноза која је крива што олимпијску годину нисте дочекали као број 1.

С њом немам проблема кад се не боримо на њеном терену у Мексику. Тако сам од ње изгубила на олимпијским квалификацијама за Лондон, а победила је у Лондону. Затим сам изгубила 2014. у финалу гран прија у Мексику, а победила је пре два месеца на гран прију у Манчестеру. И последњи меч на финалу гран прија, опет у Мексику, Еспиноза је добила иако сам дошла на време да бих се што боље аклиматизовала и припремила. Мало сам била нервозна због нових оклопа и она је успела победом да као шеста избори визу за Рио. Уверена сам да ћу је у Рију победити, ако се сретнемо.

На првом месту на ранг-листи заменила вас је Кинескиња Шујин Женг. Какав је она борац?

Она је прошле године веома напредовала. Ми смо се среле само једном, прошлог јануара на „Ју-Ес опену” и тада сам је победила на златан поен. Надам се да ћу пре Олимпијских игара имати прилику да се поново борим с њом. Она је висока, брза, има добру „предњу” ногу и за то морам да се припремим. Поготово што су она и већина осталих теже од мене.

Најтежа је Францускиња Гледис Епанг…

Да, она има 95 килограма и најснажнија је од свих нас. Иако има 33 године и даље је јако експлозивна, а пре борбе у финалу Европских игара у Бакуу заиста нисам могла ни да помислим да је неко тако јак. Изненадила ме је јер сам до сада обично ја била та која је јача од противнице, али 20 килограма више нисам могла да контролишем.

Дакле, то је нешто на чему ћете морати да радите током припрема, пошто је Британка Бјанка Вокден шампионка света у апсолутној категорији, изнад 73 килограма.

С њом сам се више пута борила, а последњи пут победила ме је на гран-прију у Манчестеру на златан поен. Доста је напредовала у 2015. актуелна је европска и светска шампионка и заслужује највеће поштовање, а Британци од ње очекују много када су у питању Олимпијске игре.

Шта мислите о шестом путнику за Рио Американки Џеки Галовеј?

Никад се нисам борила против ње иако смо многу пута наступале на истим турнирима. Појавила се 2014. и освојила Панамеричке игре. Мало је једнострана, али волела би да се сретемо и пре Рија…

Да ли ће из олимпијских квалификација у Рио доћи још опасних такмичарки?

Свакако. Очекујем да ће једна од њих бити Туркиња Нафија Кус које дуго није било на међународној сцени, али вратила се и освојила гран прију Москви. То је свакако и девојка из Хрватске Петра Матијашевић која сада наступа за Македонију, можда и Пољакиња Ковалчук, али пријаве за олимпијске квалификације још нису затворене. И њих ћемо пратити…

Дакле, олимпијски турнир биће веома тежак. Шта можемо да очекујемо од Милице Мандић?

Да будем максимално спремна у сваком погледу и да сам све од себе…