Olimpijsko zlato mora da se brani

Osamnaest meseci Milica Mandić se nalazila na prvom mestu svetske rang liste (do 73 kg) i što je još važnije olimpijske rang-liste (iznad 67 kg), a u olimpijsku godinu ulazi kao druga na svetu s olimpijskom vizom i obavezom da u Riju brani olimpijsko zlato osvojeno u Londonu.

To je, podsetimo, prva i zasad jedina olimpijska zlatna medalja osvojena pod srpskom zastavom, koja se dosad samo tri puta vijorila na letnjim olimpijskim igrama (Stokholm 1912, Peking 2008. i London 2012) i tek treća koju su naši sportisti osvojili od raspada SFRJ (Aleksandra Ivošev 1996. i odbojkaši 2000).

Kako danas gledate na svoj uspeh u Londonu?

Od tada je prošlo mnogo vremena, ali rado se sećam borbi i posebno lepih trenutaka koji su došli posle njih. Međutim, znam i da se od stare slave ne živi. Od tada učestvovala sam na mnogo turnira i šampionata, morala sam stalno da osvajam poene, bilo je i loših i lepih trenutaka, a najbolje i najvažnije od svega je to što sam 2015. završila kao olimpijka. Kvalifikovala sam se za Rio.

Zar ste sumnjali u to?

Nisam, naravno. Očekivala sam da ću godinu završiti među šest najboljih na olimpijskoj rang-listi i tako, međutim ne bih volela da mi se 2015. ponovi, i to zbog povreda koje su me dosta omele. Čim bih sanirala jednu, desila bi se druga, a jako je teško vraćati se takmičenjima posle pauze zbog povrede. Zbog njih sam cele sezone išla korak napred – tri koraka nazad i stvarno to nije bilo lako iako sam imala maksimalnu podršku trenera, čitavog kluba, porodice. Na kraju sam se „izvukla” najbolje što sam mogla i sebi poželela da u novoj, olimpijskoj godini budem zdrava i stabilna i na fizičkom i na psihičkom planu.

Za to je potreban i dobar plan i program priprema i takmičenja. Šta vas čeka do odlaska na Olimpijske igre u Rio de Žaneiro?

To je pre svega naporan rad od 1. januara do početka avgusta kada ćemo krenuti u Rio. Na meni i treneru Draganu Joviću je „samo” da damo sve od sebe i to svakog dana da bih još napredovala i na fizičkom i na psihičkom planu. Tako ćemo „čekati” Olimpijske igre. Učestvovaću na dosta turnira, a najbolja provera forme biće na Evropskom prvenstvu u Švajcarskoj u maju. Tamo ćemo najbolje moći da vidimo gde smo, na čemu moramo jo da radimo i šta mogu i moram da poboljšam.

Da li očekujete da ćete se za Rio pripremati u društvu?

Svakako. Sigurna sam da neću biti jedini naš takmičar u tekvondou u Riju, a očekujem da će moja klupska drugarica iz Galeba Tijana Bogdanović uspeti da osvoji olimpijsku vizu na predstojećim kvalifikacijama. Ta devojčica je u 2015. godini, u kojoj je prvi put nastupala kao seniorka iako je bila juniorka, ostvarila ono što niko pre nje nije. Osvajala je medalje na evropskim i svetskim seniorskim šampionatima, Evropskim igrama, na gran pri turnirima… Lakše će nam biti da se zajedno spremamo za Rio.

Već znate pet potencijalnih protivnica na olimpijskom turniru u Riju. To su takmičarke koje su, kao i vi, olimpijsku vizu dobile na osnovu olimpijske rang-liste. Jedna od njih je i Meksikanka Espinoza koja je kriva što olimpijsku godinu niste dočekali kao broj 1.

S njom nemam problema kad se ne borimo na njenom terenu u Meksiku. Tako sam od nje izgubila na olimpijskim kvalifikacijama za London, a pobedila je u Londonu. Zatim sam izgubila 2014. u finalu gran prija u Meksiku, a pobedila je pre dva meseca na gran priju u Mančesteru. I poslednji meč na finalu gran prija, opet u Meksiku, Espinoza je dobila iako sam došla na vreme da bih se što bolje aklimatizovala i pripremila. Malo sam bila nervozna zbog novih oklopa i ona je uspela pobedom da kao šesta izbori vizu za Rio. Uverena sam da ću je u Riju pobediti, ako se sretnemo.

Na prvom mestu na rang-listi zamenila vas je Kineskinja Šujin Ženg. Kakav je ona borac?

Ona je prošle godine veoma napredovala. Mi smo se srele samo jednom, prošlog januara na „Ju-Es openu” i tada sam je pobedila na zlatan poen. Nadam se da ću pre Olimpijskih igara imati priliku da se ponovo borim s njom. Ona je visoka, brza, ima dobru „prednju” nogu i za to moram da se pripremim. Pogotovo što su ona i većina ostalih teže od mene.

Najteža je Francuskinja Gledis Epang…

Da, ona ima 95 kilograma i najsnažnija je od svih nas. Iako ima 33 godine i dalje je jako eksplozivna, a pre borbe u finalu Evropskih igara u Bakuu zaista nisam mogla ni da pomislim da je neko tako jak. Iznenadila me je jer sam do sada obično ja bila ta koja je jača od protivnice, ali 20 kilograma više nisam mogla da kontrolišem.

Dakle, to je nešto na čemu ćete morati da radite tokom priprema, pošto je Britanka Bjanka Vokden šampionka sveta u apsolutnoj kategoriji, iznad 73 kilograma.

S njom sam se više puta borila, a poslednji put pobedila me je na gran-priju u Mančesteru na zlatan poen. Dosta je napredovala u 2015. aktuelna je evropska i svetska šampionka i zaslužuje najveće poštovanje, a Britanci od nje očekuju mnogo kada su u pitanju Olimpijske igre.

Šta mislite o šestom putniku za Rio Amerikanki Džeki Galovej?

Nikad se nisam borila protiv nje iako smo mnogu puta nastupale na istim turnirima. Pojavila se 2014. i osvojila Panameričke igre. Malo je jednostrana, ali volela bi da se sretemo i pre Rija…

Da li će iz olimpijskih kvalifikacija u Rio doći još opasnih takmičarki?

Svakako. Očekujem da će jedna od njih biti Turkinja Nafija Kus koje dugo nije bilo na međunarodnoj sceni, ali vratila se i osvojila gran priju Moskvi. To je svakako i devojka iz Hrvatske Petra Matijašević koja sada nastupa za Makedoniju, možda i Poljakinja Kovalčuk, ali prijave za olimpijske kvalifikacije još nisu zatvorene. I njih ćemo pratiti…

Dakle, olimpijski turnir biće veoma težak. Šta možemo da očekujemo od Milice Mandić?

Da budem maksimalno spremna u svakom pogledu i da sam sve od sebe…