Антонио Канова

Десетог фебруара 2008, у галерији Вила Боргезе у Риму, затворена је изложба „Канова и Венера победница”. Ова изложба и марка од 1,50 евра са приказом скулптуре „Амор и Психе”, изложеном у Лувру, подсећају на 250-годишњицу рођења највећег италијанског вајара неокласичара Антонија Канову (1757-1822). Жиг „првог дана издања” коришћен је у октобру 1957. у Позању – Тревизо (где је рођен) и у Риму.

Вила и парк Боргезе пројектовани су почетком 17. века по налогу кардинала Сципиона Боргезе. Он је наручио скулптуре од Бернинија, а касније је Камило Боргезе позвао Канову у вилу, где је овај допунио постојећу колекцију, а 1808. године завршио скулптуру „Венера победница”. Као модел, позирала му је Камилова супруга и сестра Наполеона Бонапарте – Паола Боргезе. По завршетку дела, љубоморни муж није допуштао да га ико види, чак ни аутор. Канова Венара је надахнута Тицијановим сликама и фигурама на етрурским саркофазима. Исте године је Камило је продао Наполеону више Кановиних скулптура за париски Лувр, на пример „Госпођу мајку”(императорову мајку), „Амора и Психу”, па је захваљујући томе италијански вајар постао шире познат. Иначе, Канова је као уметник почео да се формира у Венецији, а када се доселио у Рим 1791. већ је био познат уметник. Био је инспирисан грчко-римским узорима, али је умео да својим делима да ноту чулности што се види на – „Персеју”, „Наполеону”, скулптурама које красе у парк Фонтенбло.

Канова је створио је око сто статуа и већина су ремек-дела. Стендал им се посебно дивио (нарочито „Грацијама”), говорећи да Канова није копирао Грке, али је умео да пронађе лепоту као што су то чинили Грци.

За неке раније годишњице овог вајара у Италији су 1957. издате серије: медаљон са ликом Канове од 25 лира, „Херкул и Ликас” од 60 лира и „Паола Боргезе” од 80 лира. У Лењинграду је 1972. издата серија „Три грације”, у Ватикану 1958 године серија „Папе” од 5 лира, Клемент XIII, Клемент XIV на оној од 10 лира, Пије VI на 35 лира и на 100 лира Пије VII (споменици и бисте).

На изложби „Италијански портрет кроз векове”, приређеној 1939. године у Новом двору (данас Председништву Србије) у Београду, приказан је и „Аутопортрет уметника”, који може да се види на марки из 1944. године од 10 лира (серија: 400. година Академије уметности у Пантеону)…