Ако пошаљемо копнене трупе на Косово, шта ћемо да радимо са Русима

Нећемо убити Слободана Милошевића и Садама Хусеина, Џорџ Буш млађи је политички „преварант”, док је Владимир Путин „огроман потенцијал и веома паметан и промишљен”.

Ово је Бил Клинтон казао Тонију Блеру у разговорима који су њих двојица водили као шефови Беле куће и Даунинг стрита од 1997. до 2000.

На захтев Би-Би-Сија, Клинтонова председничка библиотека објавила је транскрипт разговора (телефонских и уживо) који су почели са доласком Блера на чело британске владе и завршили се последњом Клинтоновом годином у Вашингтону.

Био је то период блиске сарадње између две државе, између осталог и због бомбардовања Србије. Како показују делови транскрипата које је објавио „Њујорк тајмс”, шеф Беле куће је искључио могућност копнене инвазије на Косову јер би она вероватно угрозила западне односе са Москвом, која је имала штићенички однос према Београду: „У случају да пошаљемо трупе, шта ћемо, доврага, радити са Русијом ако то доведе до урушавања наших односа?” Председник САД је 1998, када су Американци вршили велики притисак на српску владу поводом Косова, предочио британском премијеру да би могли да обећају Милошевићу да га неће „убити, бомбардовати или протерати из Србије”, али да му не могу јамчити да неће бити оптужен за ратне злочине. Годину дана касније, НАТО је током интервенције у Србији гађао и кућу у којој је Милошевић живео.

Клинтон је тврдио да се ни Садаму неће ништа десити ако се сам повуче. „Рекао сам му (неком посреднику између САД и Ирака) да нисам заинтересован да га (Садама) убијем или уловим. Само не желим да његов хемијски и биолошки програм напредује.” Председник се тада пожалио и да због медија не сме да лично ступи у контакт са ирачким лидером, иначе би „позвао куч… сина”. САД су 1998. кратко бомбардовале Ирак, а Садам је, ипак, постао америчка мета 2003, током америчке инвазије на Багдад. Истина, срушен је с власти и погубљен за време Џорџа Буша млађег, који је у време Клинтонових и Блерових разговора био у изборној кампањи за председника државе. Клинтон је описао Буша као „врло паметног” политичара који против Џона Мекејна (страначког ривала) води „најподмуклију кампању у савременој историји” и који је осмислио „превару” да је нови Клинтон, али који није спреман да буде председник. Бушов претходник је признао Блеру да је под великим притиском да делује против Садама, док се премијер жалио да његово јавно мњење није попут оног у САД, али да влада „образује” народ о ирачком оружју.

Подсетимо да је управо Блеров спин доктор Алистер Кембел осмислио причу о томе да је у Ираку пронађено оружје за масовно уништење, што је послужило као изговор за офанзиву на Багдад. Клинтонове опсервације о Бушу нису сметале Блеру да постане Бушов највернији савезник у ратовима у Авганистану и Ираку.

Стиче се утисак да су се двојица лидера добро слагала, мада је углавном говорио Клинтон, чије је казивање наличило току свести, док је Блер само кратко коментарисао, можда и због тога што је био прилично неинформисан саговорник. Неколико пута је морао да призна да нешто није прочитао, да није видео оригинале, али да су му „сажели” чланке и документа, а није имао појма ни какви су односи његове земље са Ираком. На Клинтоново питање да ли Британија има неки контакт са Садамом, Блер је одговорио да ће се распитати, па ће му јавити. Иако су причали и о приватним стварима, шеф Беле куће ниједном није поменуо Монику Левински, због које је тада могао да буде опозван. Само је једном приликом казао да чека да „прође ово сра…”, мислећи на секс-скандал који је избио због његове везе са практиканткињом у Белој кући и импичмент, који је касније пропао у Сенату.

Ипак, доста је говорио о Владимиру Путину, који се у то време спремао да наследи Бориса Јељцина на месту председника Русије. „Мислим да много тога доброг можемо да урадимо са њим”, казао је амерички председник о Путину, додајући да су Путинове „намере часне и отворене”, да овај жели да у САД види партнера, али да ће вероватно уназадити демократију у Русији. Његово тадашње позитивно мишљење о Путину неће сада најбоље лећи његовој супрузи Хилари Клинтон, која је у кампањи за председника САД и која је руског председника због догађаја у Украјини упоредила са Адолфом Хитлером.