Официр Легије части спасава своју част
Мишел Платини је платио најскупљу цену у највећем скандалу у историји Фифе, јер је за разлику од Јозефа Блатера и осталих који су умешани у овај случај стекао славу и највећа друштвена признања играјући фудбал
Био је неко коме се цео свет дивио: Мишел Платини (Фото Бета / АП)
Понедељак, 11.01.2016. у 10:05
Александар Милетић
Кроз месец и по су ванредни избори у Светској фудбалској федерацији (Фифа) на којима, не само да се неће такмичити, већ се неће ни појавити два најзвучнија имена: Јозеф Блатер (79) и Мишел Платини (60). Њих је Етички комитет Фифе, који је основао Блатер пре деценију, протерао из фудбала на осам година, што значи да не могу ни да присуствују фудбалским догађајима. Платини би могао да буде додатно кажњен зато што се пре две недеље појавио на свечаности у Дубаију („Глоб фудбал авордс“).
Обојица су најавила да ће се жалити, али тешко је поверовати да ће од тога бити вајде, јер је Еф-Би-Ај у сарадњи с америчким и швајцарским правосуђем извршио такву офанзиву да је цела Фифа окренута наглавачке. Због сумње у корупцију, мито, рекетирање и прање новца, од маја прошле године ухапшено је 18 функционера Фифе или људи који су склапали уговоре с њом. Највећи скандал у историји фудбала почео је хапшењем седморице Фифиних званичника у једном хотелу у Цириху, уочи изборног конгреса (27. мај) на којем је, урпкос томе, Блатеру поверен пети мандат.
Америчко тужилаштво наводи да има доказе за криминалне радње везане за Фифу од 1991. године до данас. Блатер је под истрагом Америчког федералног истражног бироа (ФБИ) због мита од 100 милиона долара (92,5 милиона евра). Спортска маркетиншка компанија ИСЛ платила је ту суму неколицини бивших функционера Фифе, међу њима и њеном дугогодишњем председнику Жоау Авеланжу (99 година) који је недавно у једном документарцу Би-Би-Сија изјавио да је „Блатер био упознат са свим активностима те врсте”.
Бразилац Авеланж, који је водио Фифу од 1974. до 1998, тврди да је Блатер – генерални секретар од 1981. до 1998. – „имао потпуну информацију о свим активностима” и да је „увек био обавештен”. Блатер је од доласка на чело као приоритет истицао борбу против корупције, али је Фифа све више и више била уплетена у разне сумњиве послове, што се није одражавало на његову моћ. Све до скора. Његова идеја је била да се 2004. оснује Етички комитет, да би се фудбал очистио од корова, међутим, тај комитет је на крају њему пресудио. Корупција је реч која се сада тесно везује за Фифу: на „Гуглу“ се добија 15 милиона резултата када се оба појма ставе у претрагу.
Данас, после најтежих осам месеци које је икада искусила „светска кућа фудбала“ (основана 1904), у трци за њеног председника су остала мање позната имена: Али Ал Хуесин (39 година, Јордан), шеик Салман Бин Ал Калифа (50, Бахреин), Жером Шампањ (57, Француска), Ђани Инфантино (45, Швајцарска) и Мосима Токио Сексвале (62, Јужноафричка Република). Платини је пре четири дана изјавио да диже руке од предстојећих избора, 26. фебруара, мада је то свима било јасно још раније. Блатер је рекао да се више неће борити за Фифу, већ само за своју част, и нагласио нешто у шта би свако лако могао да поверује:
„Да смо организацију Светског првенства 2022. године доделили Сједињеним Америчким Државама, данас не бисмо имали ову ситуацију“...
Када се сва имена која су умешана у ову аферу ставе на једну страну, њихов значај у фудбалу збирно није ни близу једнак оном што за тај спорт представља Мишел Платини, последњих осам година председник Европске фудбалске уније (Уефа). Међу 18 ухапшених људи везаних за Фифу, две најкрупније зверке су доскорашњи потпредседници те организације Џек Ворнер (политичар и бизнисмен из Тринидада и Тобага) и Џефри Веб с Кајманских Острва. Америчко правосуђе је за сада „процесуирало” 39 фудбалских „радника“ због укупног мита у вези с ТВ правима и маркетингом већим од 200 милиона долара.
За све њих, као и за Јозефа Блатера (Швајцарска), никада не бисмо знали да преко фудбала нису изградили моћ, док је Мишел Платини (Француска) крочио у свет фудбалске политике као једна од најпопуларинијих и најзначајнијих личности те игре, која је своју славу изградила у копачкама.
Платини данас ризикује да цела његова фудбалска каријера остане у сенци „нелегалне исплате“ (од Фифе добио 1,85 милиона евра – и Блатер и он тврде да је то био хонорар за саветовање Блатера), баш као што је и његов погодак у финалу Купа шампиона 1985, Јувентус – Ливерпул 1:0, прекривен трагичном сликом која се тог дана збила на бриселском „Хејселу“.
Он је заиста био неко коме се цео свет дивио.
За репрезентацију Француске је одиграо 79 утакмица и постигао 41 гол, а у клупској каријери укупно 312 погодака на 580 мечева. Рекордна три пута (и то узастопце) проглашаван је европским играчем године (Златна лопта „Франс фудбала“ 1983-85), а поред осталог уврштен је у Кућу славних и у Енглеској и у Италији. У Фифином избору за играча прошлог века заузео је шесто место, а нашао се у идеалном тиму светских првенстава.
Уз његово име уписани су многи рекорди. Без премца је по броју голова на једном европском шампионату (1984. у Француској – девет, од тога три против наше репрезентације). Са Француском је био европски првак (1984) и полуфиналиста Мундијала у Мексику (1986).
Звали су га „Краљ”. У Француској је одликован највећим државним признањем Легијом части: прво је био витез (1985), а затим му је додељен назив официра (1985).
Подели ову вест
Коментари2
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
