Ургентни центар „пуца” под приливом пацијената

Прошлог викенда није било ни протеста ни немира, ни поледице ни магле, дан је био пријатан и миран, а лекари београдског Ургентног центра су за само 24 часа морали да збрину чак 710 особа, што је 200 пацијената више него што је уобичајено. Директор Ургентног центра, професор др Бранислав Стефановић прекјуче се писмом обратио надлежнима у Министарству здравља, Градском секретаријату за здравство и првом човеку Клиничког центра, генералном директору професора др Војку Ђукићу, обавештавајући их о драстичном повећању броја пацијената (550-600 дневно) у последње време и о ситуацији која из дана у дан постаје све гора кад је реч о збрињавању болесних и повређених,

После 13 часова, када домови здравља, болнице и клинички центри практично заврше посао, Ургентни центар се претвара у велики „ургентни дом здравља”. Запослени лекари, хирурзи интернисти, али и гинеколози, очни лекари или оториноларинголози су преоптерећени, амбуланте препуне, а најогорченији су анестезиолози, који су чак запретили и штрајком. Они су недавно добили допис да им убудуће неће бити плаћана дежурства и дуже остајање на послу од 40 часова за цео месец, што је законски максимум. Истина, анестезиолози су и у свету дефицитарна специјалност, али у Ургентном центру, где овај профил стручњака ради као у драгстору, ових 40 часова сваког месеца се скоро удвостручи. Кажу, доста им да раде за исти новац и 10 пута више него колеге у другим болничким центрима у Београду.

Директор Ургентног центра у Београду професор Стефановић каже за „Политику” да је ова установа већ месецима преоптерећена:

– Ситуација полако постаје неодржива. Људи трпе и раде преко својих физичких и стручних могућности. Поново апелујемо да се поштује територијални принцип, јер би службе неодложне помоћи по домовима здравља, као и остали клиничко-болнички центри могли да прихвате велики број пацијената, који нису најтежи случајеви. Проблем је што људи по навици долазе у Ургентни центар. Знају да ће овде завршити посао. Ми немамо коме другом да пошаљемо пацијенте и то је познато у Хитној помоћи – додаје др Стефановић.

Директор Клиничког центра Србије професор др Војко Ђукић објашњава да је то један тренутно од најозбиљнијих проблема у здравству.

– Ово мора да се решава системски на нивоу Министарства здравља и Београда. Прво, не могу без најаве да нам шаљу болеснике из регионалних центара, који сада имају скенере, операционе сале и сву другу опрему за збрињавање хитних стања, или да се повређени или оболели из Батајнице довозе у Ургентни центар, при чему се заобилазе хитне службе у КБЦ Земун или на Бежанијској коси. Нисмо осетили растерећење ни после најаве да ће Војномедицинска академија преузети збрињавање хитних случајева. Запослени из Ургентног центра обавестили су ме да овако драстичан и сталан прилив пацијената превазилази границе издрживости и расте ризик од стручне грешке. Такође, убрзана је амортизација опреме, па нам се често кваре уређаји који не могу да издрже такву оптерећеност – каже професор Ђукић.

На само једном дежурству ова установа прими више од 700 људи, попуни се 50 кревета, половина примљених буде оперисана, многи доживе инфаркт па их треба распоредити у коронарне јединице... Наши саговорници истичу да нема смисла да лекари Ургентног центра збрињавају и упале слепог црева, упале жучне кесе или уклештене киле, јер то јесу хитна стања, али која, ипак, могу бити решена на такозваном секундарном нивоу, дакле у болничким центрима и општим болницама.

Кад је реч о ограничењу плаћања дежурстава и допунског рада на само 40 плаћених сати (уз редовну плату), генерални директор Клиничког центра објашњава да је реч о законском решењу и да КЦС једноставно нема могућности да плати више. Нема ни одобрење Министарства здравља да прими још анестезиолога. Др Стефановић наводи податак и да када би у овом часу хтели да запосле још 20 анестезиолога то не би могли да ураде, јер их на бироу за запошљавање – нема! То је, објашњава директор Ургентног центра, врло одговоран и тежак посао, за који се млади тешко одлучују, бирајући лакше специјализације.

Има предлога да док трају реконструкције клиничко-болничких центара у Земуну, на Звездари, као у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” на Дедињу, анестезиолози, који су сада на некој врсти „мировања” припомажу колегама у Ургентном центру. Реконструкције поменутих болничких центара су се, очигледно је, као што је увек случај са грађевинским и другим радовима, отегле.

Директор Ургентног центра професор Стефановић у свом писму надлежнима апелује да се што пре барем оформи такозвани кол центар, где би шефови дежурних екипа били у сталном међусобном контакту како би равномерније био распоређен терет драстичног повећања пацијената.