Нови Ковин прети Малом Баваништу

Мало Баваниште – Селу Мало Баваниште прети нестајање ако дође до ширења угљенокопа и подизања нове термоелектране између Ковина и насипа према Дунаву. Око 300 мештана, као ни житељи околних села, нису упознати с плановима који ће им променити живот из корена. Много је разлога против реализације пројеката Нови Ковин: овде се људи баве искључиво пољопривредом, а ископавање и спаљивање угља уништиће земљиште. Такође, реч је о заштитном појасу с великим изворима питке воде испод наслага угља, важним за водоснабдевање Баната, каже за „Политику” Саша Николић, лидер организације „Еко-зона” из Малог Баваништа.

Могућност проширења површинских копова Рудника Ковин у реструктурисању на поља А и Б, у чијем саставу би била изграђена термоелектрана из које би стизало око трећина електричне енергије потребне Војводини, датира још из деведесетих година. Противници те идеје тврде да ће рудник оставити 4.000 хектара јаловине, а њени заговорници да је тако добијен угаљ четрдесетак одсто јефтинији и да експертске анализе показују да од ископавања угља, преко транспорта до одлагања на депонију, нема било каквог загађења животне средине.

Стручњаци су израчунали и да би капацитет ресурса воде био смањен само један одсто, што је занемарљиво, јер је реч о обновљивом извору. Иначе, Рудник за подводну експлоатацију угља Ковин, са стотинак запослених, јединственом технологијом у свету, посебним пловећим багером, годишње испод Дунава са дубине од четрдесетак метара црпи око 180.000 тона угља. Процене резерви се разликују, али обећавају експлоатацију од неколико деценија.

Претходне деценије ковинска локална самоуправа се неколико пута изјашњавала против просторног плана који омогућава ове радове, позивајући се на две ствари – да је реч о потезу резервата природе Делиблатска пешчара, и да испод наслага песка, шодера и угља постоје два највећа ресурса питке воде у Србији, о чијем активирању као регионалних изворишта се говори већ четврт века. Предлог изградње термоелектране снаге до 700 мегавата, која је проглашена за једно од приоритетних улагања у енергетици Србије, својевремено је одбијан упркос најавама да има заинтересованих инвеститора, који би отворили око 1.000 нових радних места.

По овом питању огласио се и Центар за екологију и одрживи развој (Цекор) тврдњом да би се залихе угља могле искоришћавати око 20 година, а да се мештани могу издржавати стотинама година уколико се сачувају вода и пољопривреда. Представници Цекора, који су у контакту са сељанима Малог Баваништа, истичу да инвеститори – покрајинске и републичке власти не информишу мештане овог краја о опасностима пред којима се налазе. Цекор скреће пажњу на неодржана обећања мештанима села Вреоци из колубарске регије да ће бити расељени до краја 2015. године, јер је тек половина села расељена, а услови за живот преосталих домаћинства су неподношљиви. Још је гори пример, додају, село Дрмно из костолачког појаса, које живи на удаљености од 50 до 300 метара од копова, окружено са три стране, а које власти ни не планирају да селе. „Прича о новим радним местима је нереална, јер ће инвеститор, ма ко то био, довести своје раднике, а и шта би паори могли да раде на таквим пословима. Овде људи живе на земљи и од ње, и овим би им било отето основно средство за рад. Сматрамо да инвестиција није оправдана када се реално процене сви скривени трошкови и штете који прате пројекте спаљивања угља”, тврде у Цекору.

На наше питање у којој фази је реализација пројекта и имају ли студију о проценама утицаја, у општини Ковин сазнајемо да је термоелектрана у међувремену постала део урбанистичке документације, тачније увршћена је у Просторни план општине Ковин, а у складу са просторним плановима Републике Србије и Аутономне Покрајине Војводине.

„Ништа што је у вези са Рудником и термоелектраном није у надлежности општине. Такође, не поседујемо елаборате о проценама утицаја на животну средину. Због свега реченог, о овој теми локална самоуправа и нема мандат да разговара са мештанима Малог Баваништа, јер је у питању виша надлежност”, наведено је у писаном одговору општине Ковин.