Путин: Право на самоопредељење Криму, као и Косову
МОСКВА – Председник Русије Владимир Путин упоредио је ситуацију на Криму са Косовом и упитао, ако народ на Косову има право на самоопредељење, зашто онда то исто право не важи и за Крим.
У интервјуу немачком часопису Билд,како преноси Бета, Путин је рекао да међународно право треба да важи за све подједнако.
„Ово је такође био случај на Криму. Према Повељи УН, сваки народ има право на самоопредељење. Узмите Косово, раније су тела УН одлучила да би Косово требало да буде независно од Србије и да интереси владе Србије треба да се подреде”, рекао је Путин.
На тврдњу листа Билд да је разлика између Косова и Крима у томе што је Србија водила рат против косовских Албанаца, Путин је одговорио да је НАТО војно интервенисао против Југославије.
„Чињеница је да је био дуг рат у којем су Србија и њена престоница Београд бомбардовани и нападани пројектилима. То је била војна интервенција Запада и НАТО против остатка Југославије. Сада вас питам: Ако Косовари имају право на самоопредељење, зашто народ на Криму не би имао? Рекао бих: Свако треба да се повинује јединственим међународним правилима и не треба да их мења временом по свом нахођењу”, рекао је Путин.
Он је рекао да случај Крима није питање граница и државних територија већ „будућности људи”.
„Националистички удар у украјинској престоници Кијеву у фебруару 2014. веома је уплашио 2,5 милиона Руса који живе на Криму. Шта смо урадили? Нисмо ратовали, нисмо пуцали, ниједна особа није убијена. Наши војници су само спречили украјинске трупе на Криму да спрече слободу изражавања народа. На референдуму - о којем је одлучио стари сазив парламента Крима - већина грађана гласала је да припада Русији. То је демократија, воља народа”, навео је Путин.
Руски председник је у интервјуу Билду рекао и да су Запад и Москва урадили много тога погрешног што је довело до заоштравања односа, пошто нису превазиђене поделе у Европи.
„Пре 25 година пао је Берлински зид, али су невидљиви зидови померени на исток Европе. То је довело до узајамног неразумевања и оптуживања. Они су створили све кризе од тада”, рекао је Путин.
Путин је као грешку Запада навео ширење НАТО на исток Европе, док је као грешку Русије навео што је касно реаговала.
„Да смо од почетка представили наше националне интересе јасније, свет би данас и даље био у равнотежи. После краја Совјетског Савеза, имали смо много наших проблема за које није био одговоран нико други: економски пад, распада социјалне заштите, сепаратизам и наравно терористички напади који су потресли нашу земљу”, рекао је Путин.
Руски председник је рекао да је бивши генерални секретар НАТО Манфред Вернер гарантовао да се Алијанса неће шитити на исток после пада Берлинског зида, а на тврдњу Билда да је реч о одлуци суверених држава да уђу у тај војни савет, Путин је рекао да је су чланице НАТО то могле да одбију из својих интереса.
„Наравно да свака држава има право да организује своју безбедност како сматра да јој одговара. Али државе које су већ биле у НАТО, државе чланице, могле су да следе своје интересе и да се уздрже од ширења на исток”, рекао је Путин.
Путин је рекао да нигде није записано да НАТО мора да прихвати одређене земље. „Све што је било потребно да се уздрже од тога је била политичка воља. Али људи то нису желели”, рекао је Путин.
„НАТО и САД су желели потпуну победу на Совјетским Савезом. Они су желели да сами седе на трону у Европи. Али сада седе тамо, а ми причамо о свим тим кризама које иначе не бисмо имали. Можете видети ове стремње ка апсолутној победи у амеруичким плановима за ракетну одбрану”, рекао је Путин.
Путин је рекао да с немачком канцеларком Англеом Меркел има професионалан однос и да она искрено покушава да реши кризу у Украјини, али додао да је „оно што Европска унија ради са санкцијама ништа осим театра апсурда”.
Руски председник је рекао да украјинска влада спречава спровођење споразума из Минска и да је неопходно да се у Украјини спроведе уставна реформа која ће дати већу аутономију истоку земље. „То се није догодило а година је завршена. То није руска кривица”, рекао је он.
Путин: Западне санкције озбиљно штете Русији
Председник Русије Владимир Путин признао је у данашњем интервјуу немачком листу Билду да економске санкције Запада, уведене Москви због украјинске кризе, наносе штету Русији.
„Што се тиче наших могућности на међународним финансијским тржиштима, санкције озбиљно штете Русији”, рекао је Путин, називајући санкције Европске уније „театром апсурда”, преноси француска агенција Франс прес.
Према његовим речима, „највећу штету тренутно проузрокује пад цена енергената”, према транскрипту интервјуа на енглеском језику објављеном на званичној интернет страници Билда.
„Суочени смо са опасним губитком прихода у сектору извоза нафте и гаса, који делимично можемо компензовати кроз неке друге области”, навео је руски председник.
Примећујући да цела ова ситуација има и неку позитивну страну, Путин је објаснио да „када зарађујете толико петродолара, као што смо ми некада зарађивали, онда можете да купите све у иностранству, што заузврат успорава развој (привреде) у вашој сопственој земљи”.
Председник Русије је, такође, рекао да се привреда те земље сада постепено стабилизује.
„Прошле године, бруто домаћи производ Русије је пао за 3,8 одсто. Инфлација је тренутно око 12,7 одсто. Трговински биланс је, међутим, и даље позитиван. Први пут у много година извозимо знатно више робе са додатом вредношћу, и имамо златне резерве у вредности од преко 300 милијарди долара”, рекао је Путин.
Русија је, како наводи Франс прес, погођена америчким и европским санкцијама због сукоба између проруских и украјинских снага на истоку Украјине, у којима је од априла 2014. године преко 9.000 људи изгубило живот. (Танјуг)
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


