Одлазак „камелеона” рокенрола

Само два дана пошто је напунио 69. година, један од највећих музичких уметника свих времена Дејвид Боуви преминуо је од рака. Ова тужна вест, коју је саопштио Боувијев син, редитељ Данкан Џонс, шокирала је све, с обзиром на то да су ретки они који су знали да је чувени музичар болестан. Готово читав свет мислио је да Боуви ради пуном паром, поготово што је својим обожаваоцима за рођендан, прошлог петка, даровао 28. студијски албум „Blackstar”, а претходних месеци је потписао музику за цртани филм „Сунђер Боб”, британску серију „The Last Panthers” и за мјузикл на Оф Бродвеју „Lazarus”. Управо је редитељ овог остварења Иво ван Хове тек јуче изјавио да британски музичар није могао да присуствује пробама комада због тога што је болест напредовала:

„Стварао је у кревету, борио се као лав и радио као лав.”

„Дејвид Боуви је отишао спокојно, окружен породицом, после храбре осамнаестомесечне борбе са раком. Тужно, али истинито”, саопштио је Џонс, а Боувијев дугогодишњи сарадник и пријатељ Тони Висконти изјавио је да је његова смрт дело уметности, додавши: „Албум ’Blackstar’ нам је подарио као поклон за растанак. Знао сам већ годину дана да ће се овако завршити. Био је невероватан човек, пун љубави и живота.”

Дејвид Боуви рођен је као Дејвид Роберт Џонс 8. јануара 1947. у Брикстону (јужни Лондон). Музиком га је заразио отац, доневши плоче Фетса Домина, Елвиса Прислија и Литл Ричарда. Свој први бенд оформио је са 15 година, а деби албум „David Bowie” објавио је 1967. године. Али, тек са другим албумом „Space Oddity” две године касније и атмосферичном причом о напуштеном астронауту Мајору Тому очарао је свет. Уследили су музички бисери – плоче „The Man Who Sold The World” и „Hunky Dory”, а онда и један од најзначајнијих концептуалних албума свих времена – „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders From Mars”, али и Боувијево поигравање са сексуалношћу, који се појављивао као андрогени Зиги Стардаст. Веома значајан период у његовој музичкој заоставштини представља и боравак у Берлину у другој половини седамдесетих година прошлог века и триптих-албуми „Low”, „Heroes” и „Lodger”, настали у сарадњи са Брајаном Ином и Висконтијем. Осамдесете су донеле нешто комерцијални звук оличен у албуму „Let’s Dance”, учешће на „Лајв ејду”, као и бенд „Тин машин”.

Пре две године изненада се после деценије паузе вратио на музичку сцену новим синглом „Where Are We Now?” и изврсно оцењеним албумом „The Next Day”. После претходног издања, „Reality” (2003) кренуо је на светску турнеју, која је привукла велику пажњу публике, али на концерту у Немачкој 2004. доживео је бол у плућима, због чега му је оперисано срце у Хамбургу, а остали концерти на турнеји отказани. Тада је најавио да ће годину-две паузирати од музике, међутим то се претворило у читаву деценију. Током самонаметнуте музичке паузе, Боуви се посветио сликарству, покренувши веб-сајт за промоцију младих ликовних уметника и онлајн галерију.

Током каријере, дуге скоро шест деценија, Дејвид Боуви је објавио 28 студијских албума, који су продати у тиражу већем од 140 милиона примерака. Овенчан је најзначајнијим наградама, попут „Гремија”, „Брит” или „Ајвор Новело” признања, увршћен је у Рокенрол хол славних, нашао се на готово свакој листи највећих музичара и певача свих времена, а 2003. одбио је титулу сера у родној Енглеској.

Опробао се у позоришту, и на великом и малом платну, а његова филмографија броји двадесетак наслова. Истичу се и његова тумачења значајних историјских личности – од Понтија Пилата, преко Баскијата, до Николе Тесле у филму „Престиж” Кристофера Нолана из 2006. године.

„Камелеон”, човек који је направио револуцију у музици, особа која се опирала било каквој етикети, певач и кантаутор бескрајне маште, и непревазиђене моћи трансформације пре само неколико дана пустио је „у етар” видео-спот за сингл „Lazarus” у коме пева: „Погледај овде горе, ја сам у рају. Ох, бићу коначно слободан, зар то не личи на мене.”

Последњи поздрави из Ватикана и свемира

Поводом смрти легендарног британског музичара Дејвида Боувија последњи поздрав упутили су многи из света уметности и политике – од политичких званичника Немачке и Ватикана, па чак и из свемира.

Немачко министарство спољних послова саопштило је да је Боуви допринео „рушењу Берлинског зида”: „Збогом Дејвиде. Сада си међу ’херојима’. Хвала ти што си помогао да падне Зид”, наводи се у саопштењу министарства.

Вест о смрти „белог војводе” потресла је и Ватикан. Кардинал Ђанфранко Рафаси, председник Понтификалног савета за културу, цитирао је чувени стих из песме „Space Oddity”.

Последњи поздрав стигао је и из свемира: британски астронаут који се тренутно налази на Међународној свемирској станици, Тим Пик, написао је на „Твитеру” да је „Боувијева музика била многима инспирација”.

Буран љубавни живот

Не само шокантном сценском појавом, Боуви је пунио ступце жуте штампе и својим бурним приватним животом. После десет година брака са Мери Анђелом Барнет, са којој је добио сина Данкана Џонса, изјавио је да је бисексуалац, а она га је јавно оптуживала да је био у вези са Миком Џегером. Годинама касније рекао је да је највећа грешка у животу што се изјаснио као бисексуалац, додавши да је увек био „најближи хетеросексуализму”. Од 1992. до смрти био је у браку са моделом Иман, са којом је пре 15 година добио ћерку Александрију Зару Џонс.