Odlazak „kameleona” rokenrola

Samo dva dana pošto je napunio 69. godina, jedan od najvećih muzičkih umetnika svih vremena Dejvid Bouvi preminuo je od raka. Ova tužna vest, koju je saopštio Bouvijev sin, reditelj Dankan Džons, šokirala je sve, s obzirom na to da su retki oni koji su znali da je čuveni muzičar bolestan. Gotovo čitav svet mislio je da Bouvi radi punom parom, pogotovo što je svojim obožavaocima za rođendan, prošlog petka, darovao 28. studijski album „Blackstar”, a prethodnih meseci je potpisao muziku za crtani film „Sunđer Bob”, britansku seriju „The Last Panthers” i za mjuzikl na Of Brodveju „Lazarus”. Upravo je reditelj ovog ostvarenja Ivo van Hove tek juče izjavio da britanski muzičar nije mogao da prisustvuje probama komada zbog toga što je bolest napredovala:

„Stvarao je u krevetu, borio se kao lav i radio kao lav.”

„Dejvid Bouvi je otišao spokojno, okružen porodicom, posle hrabre osamnaestomesečne borbe sa rakom. Tužno, ali istinito”, saopštio je Džons, a Bouvijev dugogodišnji saradnik i prijatelj Toni Viskonti izjavio je da je njegova smrt delo umetnosti, dodavši: „Album ’Blackstar’ nam je podario kao poklon za rastanak. Znao sam već godinu dana da će se ovako završiti. Bio je neverovatan čovek, pun ljubavi i života.”

Dejvid Bouvi rođen je kao Dejvid Robert Džons 8. januara 1947. u Brikstonu (južni London). Muzikom ga je zarazio otac, donevši ploče Fetsa Domina, Elvisa Prislija i Litl Ričarda. Svoj prvi bend oformio je sa 15 godina, a debi album „David Bowie” objavio je 1967. godine. Ali, tek sa drugim albumom „Space Oddity” dve godine kasnije i atmosferičnom pričom o napuštenom astronautu Majoru Tomu očarao je svet. Usledili su muzički biseri – ploče „The Man Who Sold The World” i „Hunky Dory”, a onda i jedan od najznačajnijih konceptualnih albuma svih vremena – „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders From Mars”, ali i Bouvijevo poigravanje sa seksualnošću, koji se pojavljivao kao androgeni Zigi Stardast. Veoma značajan period u njegovoj muzičkoj zaostavštini predstavlja i boravak u Berlinu u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka i triptih-albumi „Low”, „Heroes” i „Lodger”, nastali u saradnji sa Brajanom Inom i Viskontijem. Osamdesete su donele nešto komercijalni zvuk oličen u albumu „Let’s Dance”, učešće na „Lajv ejdu”, kao i bend „Tin mašin”.

Pre dve godine iznenada se posle decenije pauze vratio na muzičku scenu novim singlom „Where Are We Now?” i izvrsno ocenjenim albumom „The Next Day”. Posle prethodnog izdanja, „Reality” (2003) krenuo je na svetsku turneju, koja je privukla veliku pažnju publike, ali na koncertu u Nemačkoj 2004. doživeo je bol u plućima, zbog čega mu je operisano srce u Hamburgu, a ostali koncerti na turneji otkazani. Tada je najavio da će godinu-dve pauzirati od muzike, međutim to se pretvorilo u čitavu deceniju. Tokom samonametnute muzičke pauze, Bouvi se posvetio slikarstvu, pokrenuvši veb-sajt za promociju mladih likovnih umetnika i onlajn galeriju.

Tokom karijere, duge skoro šest decenija, Dejvid Bouvi je objavio 28 studijskih albuma, koji su prodati u tiražu većem od 140 miliona primeraka. Ovenčan je najznačajnijim nagradama, poput „Gremija”, „Brit” ili „Ajvor Novelo” priznanja, uvršćen je u Rokenrol hol slavnih, našao se na gotovo svakoj listi najvećih muzičara i pevača svih vremena, a 2003. odbio je titulu sera u rodnoj Engleskoj.

Oprobao se u pozorištu, i na velikom i malom platnu, a njegova filmografija broji dvadesetak naslova. Ističu se i njegova tumačenja značajnih istorijskih ličnosti – od Pontija Pilata, preko Baskijata, do Nikole Tesle u filmu „Prestiž” Kristofera Nolana iz 2006. godine.

„Kameleon”, čovek koji je napravio revoluciju u muzici, osoba koja se opirala bilo kakvoj etiketi, pevač i kantautor beskrajne mašte, i neprevaziđene moći transformacije pre samo nekoliko dana pustio je „u etar” video-spot za singl „Lazarus” u kome peva: „Pogledaj ovde gore, ja sam u raju. Oh, biću konačno slobodan, zar to ne liči na mene.”

Poslednji pozdravi iz Vatikana i svemira

Povodom smrti legendarnog britanskog muzičara Dejvida Bouvija poslednji pozdrav uputili su mnogi iz sveta umetnosti i politike – od političkih zvaničnika Nemačke i Vatikana, pa čak i iz svemira.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Bouvi doprineo „rušenju Berlinskog zida”: „Zbogom Dejvide. Sada si među ’herojima’. Hvala ti što si pomogao da padne Zid”, navodi se u saopštenju ministarstva.

Vest o smrti „belog vojvode” potresla je i Vatikan. Kardinal Đanfranko Rafasi, predsednik Pontifikalnog saveta za kulturu, citirao je čuveni stih iz pesme „Space Oddity”.

Poslednji pozdrav stigao je i iz svemira: britanski astronaut koji se trenutno nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici, Tim Pik, napisao je na „Tviteru” da je „Bouvijeva muzika bila mnogima inspiracija”.

Buran ljubavni život

Ne samo šokantnom scenskom pojavom, Bouvi je punio stupce žute štampe i svojim burnim privatnim životom. Posle deset godina braka sa Meri Anđelom Barnet, sa kojoj je dobio sina Dankana Džonsa, izjavio je da je biseksualac, a ona ga je javno optuživala da je bio u vezi sa Mikom Džegerom. Godinama kasnije rekao je da je najveća greška u životu što se izjasnio kao biseksualac, dodavši da je uvek bio „najbliži heteroseksualizmu”. Od 1992. do smrti bio je u braku sa modelom Iman, sa kojom je pre 15 godina dobio ćerku Aleksandriju Zaru Džons.