Каталонија би да буде република

Ни то што је Хосе Мануел Гарсија Маргаљо, шпански шеф дипломатије, упозоравао да ће нова држава бити изгубљена у незакоњу и да ће јој чланство у међународним институцијама бити блокирано, ни бесомучно понављање в. д. шпанског премијера Маријана Рахоја да влада неће дозволити да се настави процес, одбацујући и помисао на каталонско отцепљење, није поколебало странке које се залажу за независност да постигну договор о формирању коалиционе владе и именују Карлеса Пуигдемонта новим регионалним председником. Чланови парламента изгласали су га са 70 гласова, 63 против и два уздржана.

А док се у каталонском парламенту ишчекивало гласање за новог председника регије, Рахој је опет подвукао у директном телевизијском обраћању да „влада неће дозволити да било какав чин наштети јединству и суверенитету Шпаније и да грађани могу бити спокојни”.

Истовремено се у парламенту Каталоније водила дебата уочи гласања, а Пуигдемонт је у тим тренуцима, пре него што ће се наћи на челу Каталоније, позвао на отпочињање процеса сецесије речима: „Потребно је да отпочнемо процес ради формирања независне државе у Каталонији.”

Јасно је да је његов позив само беседа јер је процес сецесије званично почео у суботу, договором странака да формирају коалициону владу и повлачењем, у његову корист, Артура Маса, лидера алијансе „Заједно за да”, који је био на власти од 2010. године. Мас је овим потезом  уједно избегао изборе јер је одлука о формирању нове регионалне владе која ће радити на стицању независности од Шпаније дошла свега неколико сати пре истека зацртаног рока.

Нови избори лебдели су над њиховим главама. Упркос интензивним преговорима који су трајали више од три месеца, Масова алијанса није успела да се усагласи са малом партијом ЦУП о формирању нове владе. Ова странка, којој је припало десет посланичких места, није подржавала мере штедње за које се Мас залагао, а била је против корупционистичких скандала који су пратили алијансу. Мас се повукао када је почело да гори под ногама.

На чело богатог североисточног шпанског региона од 7,5 милиона становника стао је градоначелник Гироне. Његов избор био је очекиван, а он је пре гласања већ био у ниском старту, чекајући спремно да на ударац чекића у парламенту започне трку којој је стаза постављена пре два месеца, када је парламент покренуо процес отцепљења од Шпаније, који би требало да се заврши најкасније за 16 месеци. Тада су укупно 72 посланика из идеолошки различитих странака гласала за резолуцију која предвиђа оснивање независне републике Каталоније – до 2017. године. Чуло се и против 63 пута, али је претходно усвојеним актима обезбеђено да за одлуку буде довољна проста већина.

Шта би донело осамостаљене Каталоније?

Као што је Маргаљо упозоравао, а експерти за међународно право из Мадрида објаснили, нова држава неће у мираз понети потписане међународне уговоре земље од које се одвојила. У свеже независној Каталонији само би мртво слово на папиру били чланови и одредбе који су исписали око 1.000 уговора, а које је потписала Краљевина Шпанија. 

Ту је домино ефекат који ће, верује се, сепаратистички процес у овој покрајини изазвати у другим регионима и ојачати снаге конзервативне Народне партије, најгласнијег противника једностраног отцепљења.  

Осим епитета весељака, овај народ изгледа има више сличности са нашим регионом. Имали су политичке догађаје сличне Хрватској, а сада ће вероватно процес отцепљења од Шпаније, по угледу на косовски модел, финиширати без референдума. Каталонија ће, ако не буде примљена у УН, покушати да се увуче под овај кров тражећи пријем у Унеско.

За нову државу предвиђено је републичко уређење, у којој је неопходно формирати независне институције и нови устав.

Наравно, за улазак нове земље у Уједињене нације неопходни су препорука и сагласност Савета безбедности, могући једино ако се ниједна од пет сталних чланица не противи чланству, у овом случају Каталоније, у УН.