Хроника најављеног праћења

Министар унутрашњих послова Србије одазвао се позиву надлежних органа и дао изјаву у вези са кривичном пријавом која је против њега поднета, пише у изјави Небојше Стефановића која је прослеђена медијима. Јавност је и после овог саопштења остала ускраћена за информације о томе ко води истрагу, а није прецизно наведено чак ни о којој је кривичној пријави реч. Подсетимо, у недељу су медији објавили да је Тужилаштву за организовани криминал поднета кривична пријава против Небојше Стефановића и Дијане Хркаловић, секретарке Управе криминалистичке полиције (УКП), због злоупотребе службеног положаја и трговине утицајем.

„Ту истрагу не води Министарство унутрашњих послова већ други државни органи у сарадњи са тужилаштвом, али очекујем да ће се надлежно тужилаштво огласити и саопштити резултате истраге. Уколико се утврди да сам учинио било шта мимо закона, у потпуности сам спреман да сносим све последице, али исто тако очекујем да ће их сносити и они који су ме лажно пријавили, уколико се утврди да су ове кривичне пријаве нетачне”, казао је Стефановић.

Као и када је у петак гостовао у Другом дневнику РТС-а, Стефановић је остао недоречен, мада је сам себе похвалио како је пре пет дана био потпуно у праву у предвиђањима будући да се обистинило све што је навео на јавном сервису.

„Све што се дешава одвија се, нажалост, баш као што сам пре неколико дана и рекао. То показује да сам био у потпуности у праву”, казао је Стефановић.

Тада је министар најавио да ће јед„на новинарка још из времена Милошевића рећи да је наводно праћена”, не саопштавајући њено име.

„То би требало да се појави ускоро, за наредних неколико дана”, рекао је Стефановић и додао: „Појавиће се у јавности представник новинарског удружења, нећу навести којег, и то ће рећи као једну скандалозну ствар, иако не постоје докази нити се то икада догодило”.

Проблем са Стефановићевим јавним иступима у овој ствари је што су отворила више питања него што су пружила одговора. На пример, ако се никада није догодило да полиција прати и прислушкује новинаре, како Стефановић тврди, како је он могао унапред да зна да ће представник новинарског удружења оптужити МУП за праћење?

У МУП-у за „Политику” нису одговорили на ово питање, као што нису хтели ни да потврде да је реч о пријави полицајца Дејана Трипковића. „Политика” је питала и да ли је тачно да је Трипковић био незадовољан решењем о новом радном месту, и да ли је истинита информација да је Трипковић и раније подносио пријаве, против бивших руководилаца МУП-а Милорада Вељовића и Родољуба Миловића.

Остало је нејасно и зашто је министар изабрао да за„голица” радозналост јавности у петак увече, односно у чему је „предност” овакве комуникационе стратегије полиције. Било би примереније слободном и демократском друштву да министри не излазе у јавност са мистериозним изјавама о важним питањима која могу да узнемире грађане.

Ако већ износи крупне тврдње, није ли министар полиције дужан да одмах прецизно објасни њихов смисао?

Уместо да министар „предвиђа” догађаје, било би добро да и полиција и тужилаштво воде рачуна о томе да јавност има право да благовремено сазна све што може да има везе са слободом изражавања. Као на пример, због чега новинари и главни уредници одређених листова дају исказе у полицијској станици. Сетимо се Стефановићевог условног „повлачења” кривичне пријаве против Александра Родића, власника „Курира” и Милана Лађевића, тадашњег уредника овог таблоида. Прво није било могуће сазнати због чега се новинари саслушавају јер су и полиција и тужилаштво били затворени и одбијали да одговоре на то питање.

Затим је уследило саопштење тужилаштва да је МУП против Родића и Лађевића поднео кривичну пријаву, а убрзо се огласила „Адрија медија група”, која је у Родићевом власништву, најављујући кривичну пријаву против Стефановића. Исте вечери министар је сазвао ванредну конференцију за новинаре рекавши да ће МУП покушати да „повуче” пријаве против Родића и Лађевића, додајући да то не значи да они нису криви за кривично дело које им се ставља на терет. Иако није могуће повући пријаву, већ одустати од гоњења, Стефановић није желео да објасни због чега је то изјавио.