Купујемо аутомобиле, не брине нас евро

Ако тржиште аутомобила може да буде показатељ економског раста и стандарда у једној земљи, онда се за Србију може рећи да ствари иду набоље. И то видно. Јер, продаја моторних возила на нашем тржишту у 2007. години (путничких и лаких комерцијалних) наставља раст и то неочекиваном брзином. Тако се може рећи да аутомобил, без обзира на све, и даље у нашем народу остаје „његово величанство”.

У прошлој години, према подацима ревије „Ауто магазин”, која већ око две деценије прати кретања на нашем тржишту, продато је 56.130 нових путничких аутомобила и лаких комерцијалних возила. То је пораст у доносу на претходну годину готово 20 одсто. Путничких је продато 48.281, а лаких комерцијалних 7.849. Ова друга бројка посебно је индикативна, јер говори о узлету сектора услуга, пре свега мале привреде. У 2006. продато је укупно 47.401, а годину дана раније 43.218 аутомобила.

Најпродаванија марка, према очекивању, била је „застава” са 14.829 јединица, док је на другом месту „опел”, највише захваљујући аранжману са државом, односно „Заставом”, по коме се „Опелов” модел „астра класик” продаје без царине, као домаће возило и има прихватљивију цену од стране конкуренције исте класе. До аранжмана са Крагујевчанима (август 2007), „Опел” је просечно месечно продавао мање од 300 аутомобила, а од тог месеца продаја је скочила двоструко, да би у новембру и децембру, традиционално добрим месецима за продају моторних возила, биле достигнуте бројке од готово 700 јединица.

Очигледно је да су повољне цене, али и проширене могућности куповине на кредит и лизинг, појавом све већег броја ових финансијских организација дале резултате. Без обзира на рестриктивну политику Народне банке и увођења финансијске дисциплине у кредитном сектору, остварене кроз депоновање података о појединачном задужењу грађана, односно кредитној способности у Кредитном бироу.

Даљим оживљавањем овог важног тржишта може да буде задовољна већина увозника, а свакако и државни буџет приходом од царине и ПДВ-а, али и нафтна индустрија и путна привреда у целини.

Међу увозницима нема неких великих померања на ранг-листи. Већ традиционално добро стоје „Фолксваген”, „Пежо”, „Рено”, „Фијат”... У односу на претходну годину нагло су скочили пре свих „Форд”, па „Шевролет” (више од 2.000 продатих возила), али и „Мерцедес”, док су пад забележили „Дачија” и „Шкода”, доскоро водећи увозници. Уласком Румуније, у ЕУ „Дачија” је изгубила повољан трговински статус на основу међудржавног споразума Србије и Румуније који подразумева царинску стопу од десет одсто и сада је за толико скупља, што је утицало на пад продаје од скоро 50 одсто. Занимљиво да се ни светски гигант попут „Тојоте” није домогао бројке од 2.000 продатих аутомобила, у чему је ценовна политика Јапанаца одиграла не баш малу улогу.

Јасно је да је цена главни фактор у опредељивању купаца за куповину, али ни остали показатељи, као што је дужина трајања гарантног рока, рекламне кампање, сезонски попусти и слично, не могу се занемарити.

Оваква тржишна кретања, објашњава Станко Радић, директор „Гранд моторса”, заступника „Форда”, „Волвоа” и „Лендровера”:

– Цена аутомобила и даље остаје главни фактор приликом куповине. Али, све већа могућност избора – кредит, или лизинг, уз повећан број лизинг организација у Србији, повољно утичу на продају. Уз то многи увозници, односно произвођачи, у броби за купце, повећали су трајање гарантног рока, разгранали сервисно-продајну мрежу и дају сезонске попусте. Све то повољно утиче на продају и верујем да ће се таква кретања наставити – каже Радић.

Он додаје да се код наших купаца развија и тзв. култура куповине. Наиме, све је више оних који траже аутомобил са додатном опремом, климом и безбедносним системима. Овде је све теже продати модел без клима- уређаја, или ваздушних јастука, уређаја против блокирања кочница и слично, истиче Радић.

У структури продаје издвајају се тзв. Б сегмент поло”, „шкода фабија”, „тојота јарис”, итд.) и Ц сегмент („голф”, „фокус”, „астра”, „тојота корола”, „пежо 307”, „рено меган”, итд.). У ценовном смислу то значи аутомобили од неких 10.000 до 16.000 евра.

Ипак, за коначне оцене о кретању у овој години треба сачекати, мада нема посебних назнака да се нешто у овом тренду може битно променити. Наши људи спремни су, то је дугогодишња пракса показала, да издрже ударце осцилације евра, који је обрачунска валута у свим кредитним и лизинг аранжманима. Уколико би каматне стопе биле ниже, као у неким суседним земљама, попут Хрватске, где је око седам одсто, па повремено и нижа, свакако да би то био додатни подстрек повећаној продаји. Али, за сада нема назнака да ће се финансијско тржиште кретати у том правцу. Но, свеједно, већ у марту, највећи салон аутомобила у овом делу Европе, Београдски, даће одговоре и на та питања.

Владимир Дедић

-----------------------------------------------------------

За осам година продаја скочила четири пута

(/slika2)Од 1999. до 2007. године број продатих нових аутомобила у Србији повећао се чак четири пута. Наши домаћини 1999. године заменили су дотрајала возила са 14.078 нових аутомобила.

У току и у месецима непосредно после НАТО бомбардовања Србије забележен је драстичан пад продаје нових аутомобила. Примера ради, уместо 2.121 продатог аутомобила у фебруару 1999. године, у мају исте године продато је само 312 четвороточкаша.

Следећа, 2000. била је, по свој прилици, успешнија за грађане наше земље, па је продато тачно 3.000 возила више него претходне. Кратак „пад" на тржишту 2001. (14.123 продата аутомобила) био је само „затишје пред буру", јер је 2002. године нове власнике пронашло 24.837 „љубимаца на четири точка". Од тада до данас број нових аутомобила које Срби сваке године купују - у сталном је порасту.

Грађани земље на брдовитом Балкану возила најчешће пазаре у децембру (3.723 аутомобила месечно у просеку од 1999. до 2007. године). Од новца се Србима, изгледа, најмање растаје у јануару и тада се за ових осам година у просеку продавало по 2.011 четвороточкаша.

Б. Д. П.