Америка прави мале нуклeарне бомбе

Америка је извршила огроман притисак на Иран да се ослободи осиромашеног уранијума и осудила Северну Кореју због испробавања хидрогенске бомбе, али у исто време увелико усавршава сопствене атомске капацитете и тестира ново нуклеарно оружје.

У оквиру програма осавремењивања арсенала, влада Барака Обаме ради на производњи малих атомских бомби које су прецизније и слабе разорне моћи, али које су баш због тога и далеко опасније – могле би да подстакну нову трку у наоружању и употребу нуклеарног оружја јер оно, тобоже, више није толико погибељно.

Прва редукована атомска бомба тестирана је прошле јесени у у Невади, пише „Њујорк тајмс”. Овако модернизован арсенал ставља политичке лидере и генерале на велико искушење да  нападају ракетама са нуклеарним бојевим главама и тако свет учине још угроженијим уместо безбеднијим, што је била сврха америчко-руских договора о нуклеарном разоружању после хладног рата. Досад се планета суочавала са гломазним нуклеарним оружјем за које су сви знали да може да доведе до катастрофалних последица, али би прелазак на мање бомбе, како објашњава генерал Џејмс Картрајт, некадашњи Обамин саветник за ова питања, могао да „учини употребу нуклеарног оружја врло замисливом”.

„Да ли ће се више користити? Могуће је”, каже Картрајт.

Са њим се слаже и Савет америчких научника, који истиче да ће америчка ревитализација изменити начин на који размишљају команданти широм света. Могли би да помисле да је сада могуће водити „ограничени нуклеарни рат” јер се праве експлозиви чија је разорна снага тек два одсто бомбе бачене на Хирошиму.

У Невади је испробана измењена бомба Б61, сада названа Б61-12, и то је само прва од пет нових бојевих глава у оквиру програма Пентагона који ће у следећих 30 година коштати билион (хиљаду милијарди) долара. То је окидач за још једну пролиферацију наоружања. Русија је америчке пробе назвала „неодговорним” и „отвореном провокацијом”, Кина је, такође, изразила забринутост, а Пјонгјанг је тестирање Х-бомбе образложио страхом од „све веће нуклеарне претње” из САД.

Прича о овом пројекту долази недуго након што смо у њујоршком дневнику читали да Вашингтон улаже милијарде долара у обнављање нуклеарних капацитета и поред споразума са Русија о разоружању. Иронично, огромни нуклеарни подухвати одвијају се за вакта добитника Нобелове награде за мир, који је награђен јер је обећао да ће стварати „свет без нуклеарног оружја” и умањити улогу нуклеарног арсенала у стратегији одбране САД. Иако је казао да „САД неће развијати нове нуклеарне бојеве главе или развијати нове способности”, Обама је 2013. на пројекте осавремењивања атомског арсенала потрошио десет милијарди долара. Тако је нобеловац за мир претекао жестоког противника СССР-а Роналда Регана који је у јеку хладног рата 1985. за исте сврхе издвојио девет милијарди долара.

Договор Нови СТАРТ, који су потписали Обама и Дмитриј Медведев, обавезао је САД и Русију да ће смањити број распоређених нуклеарних бојевих глава на 1.550 до 2021. године. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, и поред споразума, обе земље и даље обнављају нуклеарне капацитете иако годинама смањују број нуклеарних бојевих глава. Вашингтонски Центар за неширење оружја сазнаје да САД намеравају да граде нуклеарне подморнице, стратешке бомбардере и  међуконтиненталне балистичке ракете, на шта ће у наредних десет година потрошити 355 милијарди долара.

Многи Обамини бивши сарадници разочарани су његовим одустајањем од разоружања. Модернизација значи да се пролиферација наставља, тврде они.

„Трошимо милијарде долара на статус кво који нас нимало не чини сигурнијим”, каже Елен Тоушер, некадашња Обамина сарадница за питања контроле наоружања.

Ако следећи председник САД буде републиканац, са редукцијом нуклеарног арсенала могло би одмах да се стане јер се умањивању количина противе сви конзервативни кандидати. И Обама је планирао да САД смање количину атомског наоружања тек после 30 година осавремењивања.

А та модернизација значи и да ће се оружје мањих размера лакше превозити и шверцовати и да ће можда пасти и шака некој од бројних терористичких организација. Осим САД и Русије, још 25 земаља поседује нуклеарни и радиолошки материјал потребан за прављење бомби. Већ је упозорено да је пакистански нуклеарни програм посебно ризичан јер у тој земљи оперише десетак милитантних група – чије би понашање, ако би успеле да се домогну дела арсенала, било крајње непредвидиво.