Са ЕУ за сада само „технички послови”

Иако је Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције, најавио почетком недеље да ће идуће седмице наша делегација отпутовати у Брисел да разговара о укидању виза за грађане Србије, ипак, тачан датум одржавања дијалога још није саопштен.

С обзиром на то да је после састанка наше делегације и представника Европске комисије, у Бриселу, 8. фебруара, било речено да ће разговори бити настављени за две-три седмице, а да, у међувремену, из Брисела те најаве нико није стопирао нити одложио, очекује се, како објашњава наш други извор близак Влади Србије, да ће и званичан позив за одржавање треће рунде дијалога о условима за стављање наше земље на „белу шенгенску листу” ускоро стићи.

Није још познато ни да ли је Европска комисија већ саставила „мапу” пута за безвизни режим Србије, у којој би, према ономе што је пренето у саопштењу из кабинета потпредседника Ђелића, након недавног бриселског састанка посвећеног визама, био утврђен прецизан редослед испуњавања услова за укидање виза за грађане Србије. Тада је речено да ће комисија тај посао завршити до краја фебруара, а да ће Савет министара ЕУ поменути документ усвојити на заседању у марту.

Мапа треба да садржи, наглашава наш извор близак Влади Србије, списак услова које треба да испунимо.

Иначе, процес евроинтеграције Србије, после 17. фебруара, када су привремене косметске институције једнострано прогласиле независност, у сарадњи са САД и ЕУ, а Србија у први план ставила борбу за поништење косовског акта који је противан међународном праву, налази су у другом плану и под „велом ћутања”.

Поводом поменуте најаве потпредседника владе, обратили смо се на неколико другихмеродавних адреса, очекујући да ћемо од упућених сазнати нешто више о актуелним односима са Европском комисијом. Али, остали смо без одговора. Нико из кругова задужених за процес европске интеграције није, наиме, желео да нам говори о ономе што предстоји наредних недеља у вези са будућим односима Србије и ЕУ. Поготову, не званично.

Судећи према Ђелићевој тврдњи, за наш лист, да се управо „дефинише датум” наставка разговора о визама, али и по томе што је у Београду, пре два дана, одржан састанак унапређеног сталног дијалога (који је са ЕУ отворен половином 2003. године) може се закључити да нису престали сви послови Србије са Бриселом. Бар не они који се могу описати као „текући, односно технички”, за разлику од оних који се односе на наш политички ход према ЕУ и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању. Истина, из редова ДС-а све чешће се чује да европски процес треба наставити. Премијер Војислав Коштуница истиче, међутим, да Србија у ЕУ може „само са Косовом, као својим саставним делом”.

Ваља, при томе, подсетити и на чињеницу да од политичке одлуке сваке државе чланице зависи да ли ће укинути визе за наше грађане, као и на то да би Брисел могао и без нас да каже, и да ми ништа не урадимо с тим у вези, ево, укидамо вам визе. Овдашњи познаваоци тог процеса истицали су, уосталом, у неколико наврата, да све оно што радимо у вези са визном либерализацијом радимо у интересу наших грађана, почев од појачане контроле на државној граници до реадмисије.

Иначе, Европска комисија одлучила је 18. јануара да почне дијалог о визној либерализацији за грађане Србије, јер је оцењено да су „техничке припреме у Србији довољно напредовале” и омогућиле доношење такве одлуке. Тај дијалог је почео 30. јануара у Београду, када је европски комесар Франко Фратини најавио да би грађани могли да путују без виза у Европу почетком 2009. године, а наша страна је истицала своје очекивање да ће се то догодити до краја ове године.

После друге рунде разговора, одржане у Бриселу, 8. фебруара, у саопштењу из кабинета потпредседника Ђелића, пренето је да је Жан Луи де Брауер, директор Дирекције за миграције, границе и азил и главни преговарач за укидање виза Европске комисије рекао да је Србија испунила већину условаза белу шенгенску листу.

Од Србије се, наиме, очекују реформе у области правде, слободе и безбедности, односно да испуни услове који су сврстани у четири велике области. Оне покривају питања јавног реда и безбедности, контроле државне границе и безбедност путних исправа, као и илегалних миграција. За наш улазак на „белу шенгенску листу” битна је посебно реадмисија, која се, према тврдњама упућених, спроводи без икаквих проблема: седмично се, како сазнајемо, у Србију по том основу враћа педесетак људи (укључујући ту и оне који долазе из земаља које нису чланице ЕУ).

Скупштина Србије, иначе, још није усвојила закон о странцима и о контроли државне границе, који су, поред закона о путним исправама и о азилу, веома важни за либерализацију визног режима са ЕУ.

--------------------------------------------------------------------------

О визама са Русијом и Јапаном

Поред разговора са Европском унијом, о либерализацији визног режима Србија, такође, разговара и са Руском Федерацијом, али и са Јапаном.

Припреме за укидање виза за Русију (и обрнуто) приводе се, како сазнајемо, крају, па се текст билатералног споразума о узајамном путовању грађана без виза може очекивати веома брзо.