Дејвид Боуви нам је формирао укус

Мурали са ликом Дејвида Боувија, цвеће и свеће на улицама Лондона, Њујорка и осталих метропола, плач силних обожавалаца широм планете, срцепарајуће поруке на порталима, туга и неверица у музичком свету, слике су које претходна два дана доминирају након вести о смрти енглеског уметника, који је преминуо од рака два дана након 69. рођендана.  

За музичког новинара и писца Ивана Ивачковића, дирнутост са којом се свет опрашта од Боувија није први, али јесте дефинитиван показатељ како је реч о вероватно најчудеснијем човеку нашег времена:

– И несумњиво једном од највољенијих, јер видимо да се људи од Боувија не опраштају на уобичајен начин. Њему ових дана салутирамо онако како то чинимо само кад нам оде неко посебно драг и близак. Није ни чудо, пошто је он, музиком несвакидашње сугестивности и емоционалног набоја, очаравајућим ликовима које је створио, па често и самом својом неземаљском појавом, утицао на низ генерација. Формирао нам је укус, поклонио нам ризницу драгоцених успомена и неповратно проширио границе људске слободе на разним пољима, од уметности до сексуалности. Његовом смрћу свет је изгубио своју последњу ренесансну личност и човека способног да, можда више него било ко други, буде херој много дуже од једног дана.

Одговорни уредник Дома омладине и музички критичар Драган Амброзић каже да је нови Боувијев албум „Blackstar” преслушавао баш у недељу увече, када је славни музичар и преминуо:

– Било ми је необично што је некако згуснуо свој распоред. Имао сам осећај да је убрзао и као да покушава да подели нешто ново са људима. Испрва сам мислио да има још неку идеју, или још некакав силни материјал, јер је у последње време било много вести о његовим активностима, нових најава. Зато ми је било необично што као да је фуриозно рекапитулирао своју каријеру – прича Амброзић.

Из богатог Боувијевог опуса Амброзић издваја плоче „Hunky Dory”, као недовољно препознато визионарско ремек-дело, потом „Heroes” и „Scary Monsters”, интроспективно дело, јер је, како наглашава, музичар највише давао кад је био интиман:

– Боуви је легендарни пример како човек може да буде самосвојан упркос свему. Уз потрагу за бољим и садржајнијим животом, он је пример како самог себе да изразиш. Доследним уметничким исказом заокружио је свој живот и ставио тачку на И.

За Слобу Коњовића, дугогодишњег музичког уредника Студија Б, колико год да је шок вест о смрти Дејвида Боувија, ипак му се чини да као да је британски музичар сам „аранжирао свој одлазак”. Оно што га је, како истиче, одувек фасцинирало код Боувија била је његова непрестана жеља за променом и истраживањем:

– Његов животни кредо био је мењати се и изнова проширивати листу својих могућности. Стално је био на ветрометини, и иако је сваки уметник, који је одабрао да крене трновитом стазом, увек изложен туђим проценама, чини ми се да је Боуви био најизложенији од свих – прича Коњовић, додајући да је сваки нови гест славног музичара ишчекивао са дозом устрептале узбуђености.

За Коњовића неколико је битних периода у Боувијевој каријери дугој готово шест деценија:

– Најпре и албум и концепт Зигија Стардаста, касније одлазак у САД и његово ново превазилажење музичких шаблона и виђење Америке. Борба са личним демонима, дрогом, и другим приватним проблемима, које је покушавао да превазиђе, обележили су берлински период, и изврсна сарадња са Брајаном Ином, Игијем Попом, Луом Ридом. Тај период опет је донео новог Боувија, и то ми је било фасцинантно.

Наш саговорник истиче да су се последњих двадесетак година Боувијеве каријере многи његови фанови удаљили од њега:

– Али, упркос томе, он је био уметник који је без страха и размишљања о комерцијалним последицама увек следио своје инстинкте, што се не односи само на његово експериментисање са стиловима. Уосталом, и овај последњи албум „Blackstar” такође је његово тврдоглаво и бескомпромисно трагање за новим.

Иако га пореде са највећим уметницима свих времена, Коњовић истиче да Боуви никада није био толико глобално популаран:

– Увек је имао посвећену свиту фанова, и по томе се разликује од популарнијих уметника данашњице. Његово дело заузима посебно место и тешко да може да се пореди са било ким у музичком смислу, јер био је универзалан. И такве личности нема данас, нити ће је бити.

Специјални програм поводом смрти британског музичара – „Боувију у част” биће приређен у петак у београдском клубу „Магистрала”.