У живом песку

Председник Фудбалског савеза Србије Звездан Терзић својим одласком из земље у тренутку када су државни органи покренули акцију за утврђивање правог стања ствари у овом спорту, практично је блокирао рад фудбалске организације. Таквом његовом потезу ишао је на руку и Статут ФСС у коме стоји да нико осим председника, односно без његовог допуштења, не може да закаже Скупштину Савеза, дакле, да повуче било који значајан потез. Целокупном замешатељству председник ФСС додатно је допринео контрадикторним порукама сарадницима да је „на усавршавању”, потом „на скијању”, најзад „на лечењу”, итд. Није, наглашавамо, спорно његово право да буде на усавршавању, лечењу, најзад, може да узме и годишњи одмор, ако хоће. То је његово право, људски је и разумљиво. Није, међутим, разумљиво што јавност, као ни његови најближи сарадници, не зна шта је од тога истина, што баца лоше светло на њега као првог човека ФСС, али и на организацију у целини. Она, уместо да се бави проблемима, преко својих „дочелника” засипа медије збуњујућим изјавама. Зар најновија, потпредседника Томислава Караџића на кога је Терзића пренео своја овлашћења, дата извештачу нашег листа - да га не пита када ће се Звездан Терзић вратити у земљу јер нема одговор - не говори довољно сама за себе.

Свему овоме додатно замешатељство даје и иницијатива да се седница Извршног одбора одржи 13. марта, али у Косовској Митровици, дакле на Косову и Метохији. И лаицима је јасно да је то још један покушај бацања прашине у очи јавности. Скривање иза, у овом тренутку пробитачног политичко-патриотског паравана, само још више показује да у овом тренутку у ФСС нема, тзв. политичке воље да се сва отворена питања ставе на сто и да се о њима отворено разговара.

А њих, богами, има подоста. Од јавних изјава неких фудбалских посленика о намештању резултата појединих утакмица, уласка људи са криминалним досијеима у фудбалске клубове, притисака на судије, купопродаје играча, огромног броја разноразних „менаџера” који вршљају по клубовима и у фудбалској организацији... Акција државних органа да подробније завире у догађања у нашем фудбалу хапшењем некадашњих челника Црвене звезде, легенди нашег спорта Драгана Џајића и Владимира Цветковића као и дугогодишњег фудбалског радника Миодрага Маринковића, као да је паралисала људе у ФСС. Уместо да ту акцију, додуше веома проблематично започету понижавајућим чином јавног хапшења, активно подрже и заједнички крену у сређивање стања, они оклевањем пропуштају прилику и као да стављају до знања да, или не желе, или немају довољно снаге да се ухвате у коштац са проблемима.

Јер, шта сада, када је председник Терзић пренео председничка овлашћења на потпредседника Караџића, спречава било ког у Савезу да дела. Најмање што се може учинити је заказивање ванредне Скупштине. То се од новог првог човека очекује и он мора да буде свестан сопствене одговорности када се прихватио улоге коју му је председник поверио.

Било какав наставак приче о томе да ли ће се и када Терзић вратити, само је замајавање јавности, дубље упадање у живи песак проблема и губљење кредибилитета, како појединаца тако и организације у целини. А то тако често прозивана фудбалска мафија доживљава као сигнал да настави са деловањем, чија је прва и највећа жртва управо наш фудбал.